Kad ste pomenuli Kovačevića, da kažemo da ćemo vas videti u "Hipnozi jedne ljubavi" u Zvezdari, u komadu koji je on i napisao i režirao, a postavljen je kao bajka.
Kao melodrama i basna, jer komuniciramo sa životinjama. Veliki slikari celog života slikaju jednu sliku, a pisci pišu jedan lik i komad. On se više ne zove Sava Odžačar ili Ilija Čvorović, već Ranko Šumar. Tekst je samo po formi prozni, a u stvari je poezija. Treba samo izgovoriti te pametne replike."
U novoj drami ubeđujete decu da ostanu u Srbiji. Da li ste pomišljali da odete?
Pomišljam sada da odem iz zemlje. Ranije, dok su bili radovi i dok smo bili ljudi, nisam pomišljao. Uvek sam razmišljao da treba ostati ovde i raditi za svoju zemlju.
Ljubomir Bandović: Brak mi je doneo mir
Sad živimo u licemernom društvu, jer kad uključite televizor, videćete da je sve u redu i da smo mi budale koje se na nešto žale. Ne beži mi se na Zapad, u savremeni svet, već u neke tajge, da živim sa irvasima.
Odlučili ste date otkaz u pozorištu. Kako ste odlučili da ostanete bez sigurne plate?
Nisam siguran da je pozicija zaposlenog glumca pametna pozicija za umetnika. Dobili smo pojam slobodan umetnik, što je pleonazam. Umetnik je oduvek slobodan. Vremenom vidim da, radeći u pozorištu, postajem kao deo nekog sportskog tima i da se takmičim s Narodnim pozorištem.
Pozorišta treba da se međusobno pomažu. Došao sam u karijeri do tačke kada moram sam sebi da organizujem posao, a kad ste zaposleni, kuća u kojoj radite mora da ima prioritet. Uradio sam zbog sebe. Nikako da bih izneo stav u javnost."
Nije vaša odluka baš tako shvaćena.
Bilo je mnogo reakcija mladih da je to revolucionarno. Nije to moja borba za slobodu, to sam uradio zbog sebe."
