Ljubomir Bandović samo je jedan iz plejade velikih glumca koji igra u debitantskom filmu "Igre ispod praga" Ivana Marinovića, piše Kurir. Crnogorski kandidat za Oskara, snimljen i od novca Filmskog centra Srbije, beogradsku premijeru imaće 12. decembra u Sava centru, nakon čega će biti na redovnom bioskopskom repertoaru.
U filmu glavnog junaka i svog prijatelja iz detinjstva nagovarate da proda svoju dedovinu u Boki za izgradnju hotela. Kako biste postupili u privatnom životu?
Ne bih ga ubeđivao, već bih mu držao stranu. Branio bih svoje i puškom."
U bioskope nam dolazi jedan netipičan domaći film, koji lako može da dobije i Oskara. Šta vas je privuklo da prihvatite ulogu?
Privukle su me iskrene oči reditelja Ivana Marinovića, razgovor s njim i dva njegova scenarija koja sam pročitao. Veoma poštujem ljude koji su s tobom na ti, a imaju tek dvadeset i neku godinu.
Ljubomir Bandović: Sve manje sam romantičan
Nemam ništa drugo da vam kažem o njemu osim hvalospeva. Cela njegova porodica se brinula o nama tokom snimanja. On se najviše potpisao ispod ovog filma, jer nije imao ambiciju da se potpiše ni kao reditelj ni scenarista, već da ispriča priču."
U umetničkom svetu važite za glumca koji ne pravi kompromise i pažljivo bira uloge. Da li vam je merilo samo kvalitet ili je to i novac?
Nije. Delim poslove na one za danas i sutra. Ne postoji tezga. Glumci u odnosu prema svom poslu prave od nekog projekta tezgu. Nije pokojni kolega Pera Kralj gori glumac što je igrao u seriji 'Seljaci', nego je ta serija bolja jer je on igrao u njoj.
U životu tako postavljam stvari. Kad mi se dopadne scenario, i ne pitam koliko para ima i igram i za džabe. Posle 20 godina života u Beogradu, i dalje sam podstanar. Što sam stariji, mnogo bitnije mi je s kim radim i ko je u ekipi."
U bogatoj karijeri imali ste tu nelagodnost da igrate ulogu koju je pre vas tumačio Bata Stojković...
Nije to bila samo Batina uloga, već ju je u Novom Sadu igrao Pepi Laković. Sad je to moja uloga. I danas imam strahopoštovanje prema tim imenima i delima Dušana Kovačevića. Međutim, u jednom momentu morate da se oslobodite toga da biste bilo šta napravili, jer presijom ne možete ništa da uradite."
Kad ste pomenuli Kovačevića, da kažemo da ćemo vas videti u "Hipnozi jedne ljubavi" u Zvezdari, u komadu koji je on i napisao i režirao, a postavljen je kao bajka.
Kao melodrama i basna, jer komuniciramo sa životinjama. Veliki slikari celog života slikaju jednu sliku, a pisci pišu jedan lik i komad. On se više ne zove Sava Odžačar ili Ilija Čvorović, već Ranko Šumar. Tekst je samo po formi prozni, a u stvari je poezija. Treba samo izgovoriti te pametne replike."
U novoj drami ubeđujete decu da ostanu u Srbiji. Da li ste pomišljali da odete?
Pomišljam sada da odem iz zemlje. Ranije, dok su bili radovi i dok smo bili ljudi, nisam pomišljao. Uvek sam razmišljao da treba ostati ovde i raditi za svoju zemlju.
Ljubomir Bandović: Brak mi je doneo mir
Sad živimo u licemernom društvu, jer kad uključite televizor, videćete da je sve u redu i da smo mi budale koje se na nešto žale. Ne beži mi se na Zapad, u savremeni svet, već u neke tajge, da živim sa irvasima.
Odlučili ste date otkaz u pozorištu. Kako ste odlučili da ostanete bez sigurne plate?
Nisam siguran da je pozicija zaposlenog glumca pametna pozicija za umetnika. Dobili smo pojam slobodan umetnik, što je pleonazam. Umetnik je oduvek slobodan. Vremenom vidim da, radeći u pozorištu, postajem kao deo nekog sportskog tima i da se takmičim s Narodnim pozorištem.
Pozorišta treba da se međusobno pomažu. Došao sam u karijeri do tačke kada moram sam sebi da organizujem posao, a kad ste zaposleni, kuća u kojoj radite mora da ima prioritet. Uradio sam zbog sebe. Nikako da bih izneo stav u javnost."
Nije vaša odluka baš tako shvaćena.
Bilo je mnogo reakcija mladih da je to revolucionarno. Nije to moja borba za slobodu, to sam uradio zbog sebe."
