O kraljevini Jordan, zemlji beskrajnih pustinja, zaboravljenih civilizacija i mestu koje blešti u mnogim holivudskim filmovima, u poslednjoj deceniji 21. veka najčešće se govori tako što se spominje kraljica Ranija. Zahvaljujući šarmu, gracioznosti i gostoljubivosti prve jordanske dame, ova zemlja Bliskog istoka postala je nezaobilazna destinacija svetskog džet-seta. Kad je njen muž Abdulah Drugi dospeo na presto, Ranija je bila najmlađa kraljica na svetu. Suprug joj je 2004. godine dodelio počasni čin pukovnika jordanskih oružanih snaga, a nedugo nakon toga proglašena je za treću najlepšu ženu sveta na listi koju su sastavili čitaoci poznatih magazina Harper’s Bazaar i Queens. Našla se takođe i na Voguevoj listi najbolje odevenih žena sveta. U sredini koja odiše tradicijom i počiva na konzervativnim postulatima uspela je da postane miljenica naroda, dok je zapad ceni zbog elegancije, ženstvenosti, ali i požrtvovanja. Majka je četvoro dece i poznata je kao veliki borac za ljudska prava i poboljšanje položaja žena i dece u islamskim zajednicama.
Kao mlađa ćerka Faisala i Ilham Sedki al-Jasin, Ranija al-Jasin rođena je 31. avgusta 1970. godine u Kuvajtu. Osnovno i srednje obrazovanje stekla je u novoengleskoj školi u svojoj rodnoj zemlji, a studije je završila na američkom univerzitetu u Kairu, glavnom gradu Egipta. Diplomirala je poslovnu administraciju i početkom devedesetih godina prošlog veka prvi put se zaposlila u gradskoj banci. Već tada plenila je svojom elokvencijom koja joj je u kombinaciji sa zavodljivim osmehom i atraktivnom linijom krčila put ka zapaženoj ulozi u arapskom društvu. Obrazovana i ambiciozna, ona je nedugo nakon prvog poslovnog angažmana napredovala i njena firma postala je jedna je od najmoćnijih na privrednom tržištu tog reona.
Dospela je u Aman, glavni grad Hašemitske kraljevine Jordan, gde je počela da radi u jednoj od najpoznatijih svetskih kompjuterskih organizacija Apple. Ta pozicija donela joj je mogućnost da upozna mnoge značajne i dobrostojeće ličnosti, a kako je svojom pojavom i karakterom bila iznad proseka, bilo je samo pitanje vremena kad će iskoristiti mogućnosti koje joj se nude. Na jednoj večernjoj zabavi 1993. godine upoznala je tadašnjeg princa Abdulaha Al-Huseina koji je bio dovoljno vešt da zaintrigira lepu Raniju. Ne samo da ju je zainteresovao, već je uspeo da pobere njene simpatije i u tom periodu rodila se ljubav koja je, kako se kasnije ispostavilo, postala važna za čitavu kraljevinu.
Dva meseca pošto su se upoznali, Ranija i Abdulah su se verili, a 10. juna 1993. godine stupili su u bračnu zajednicu. Danas kraljevski par, Abdulah II i Ranija, ima četvoro dece. Posle prve godine braka dobili su sina, princa Huseina bin al-Abdulaha koji je rođen 28. juna 1994. godine. Dve godine kasnije kraljica je rodila ćerku, princezu Iman bint al-Abdulah koja je na svet došla 27. septembra 1996. godine. Početkom 21. veka kraljevska porodica dobila je još jednu devojčicu, princezu Selmu bint al-Abdulah rođenu 26. septembra 2000. godine. Šesti član porodice princ Hašim došao je na svet 30. januara 2005. godine. Iako su iza nje četiri porođaja, kraljica izgleda besprekorno. Pored toga, uspešno se nosi sa vrlo neugodnom pozicijom jer na mestu gde mora da trpi mnoštvo pritisaka, a iako obrazovana, neretko se susreće sa osudama da samo troši novac.
U trenutku kada je preminuo Ranijin svekar Husein, muž mlade princeze postao je kralj Abdulah II. Iako supruga jordanskog vladara, Ranija nije odmah postala kraljica jer u ovoj zemlji žena čoveka koji je vođa ne postaje automatski i prva žena u monarhiji. Abdulah II bio je prinuđen da joj uputi posebno pismo u kome ju je 22. marta 1999. godine proglasio kraljicom Jordana. Iako se na području Starog kontinenta za kraljevske familije često vezuju i određeni skandali, Ranija i Abdulah drže se podalje od bilo kakvih incidenata, i pokušavaju da reše mnogobrojne probleme u svojoj zemlji poznatoj po velikom broju siromašnih. Kraljica je svoje aktivnosti usmerila ka rešavanju pitanja od nacionalnog značaja, ali je najbitniji aspekt njenog delovanju borba protiv nasilja nad decom i ženama. Član je brojnih organizacija, među kojima su Samit arapskih žena, Jordansko udruženje za borbu protiv raka, Sigurnosni centar za zaštitu dece koja su žrtva nasilja, dok je na međunarodnom planu istaknuti član Fondacije za borbu protiv osteoporoze.
U Jordanu se i danas radi odbrane porodične časti dešavaju ubistva, a kraljica Ranija veliki deo svoje energije uložila je i u suzbijanje ovog konzervativnog običaja jordanskog društva. Najčešće žrtve ovakvih običaja jesu žene koje stradaju uglavnom zbog preljube. Ranija je svojim izgledom, ponašanjem i stavovima bori protiv ukorenjenih predrasuda tamošnjeg društva, a iako je takav njen stav često nailazio na osudu, ipak je u velikoj meri uspela da ostvari određene boljitke. Smatra se da se danas položaj žena u Jordanu u osetnoj meri popravio, a zasluge za ovakav pomak pripisuju se delovanju ove lepe brinete. Na pitanje kako tradicionalisti gledaju na njenu borbu za bolji položaj nežnijeg pola, Ranija objašnjava da otpori svakako postoje, ali da su oni kulturološki utemeljeni više nego što imaju ikakve veze sa islamom kao religijom. Ona navodi da bez doprinosa žena arapski brod plovi sa poluraširenim jedrima. Kraljica se u raspravama učestalo poziva na Kuran, u kome Prorok garantuje jednakost polova.
- Zapamtite, nepravda bilo gde na svetu, isto je što i nepravda svuda - ističe u obraćanju svom narodu.
Neobično za kraljicu, ali Ranija se odlučila i da snagu društvenih mreža okrene u svoju korist, pa je aktivna na Twitteru, a redovan je gost i različitih TV emisija u kojima propagira svoje ideje. O položaju žena u islamu govorila je i kao gost u šou-programu Opre Vinfri, a krajem marta 2008. godine na sajt YouTube postavila je video snimak na kome moli ljude da pošalju pitanja koja ih zanimaju u vezi sa arapskim svetom i islamskom kulturom. Odgovarajući na njih kraljica je pokušavala da otkloni predrasude koje vladaju u vezi sa muslimanskim narodom, dok je internet stranica na kojoj je delovala beležila višemilionske preglede.
S godinama, jordanski narod sve više se priklanjao kraljici, a njene brojne poštovaoce veoma je uzdrmala vest kako ima probleme sa srcem. U periodu kada je njen suprug bio u poseti SAD-u, kraljica od Jordana pratila je svog izabranika i na tom putu doživela srčane smetnje. Aritmija je bila siguran znak da je potrebno da je hitno prebace u njujoršku bolnicu, a posle rutinske operacije, nakon dva dana, puštena je kući. Uplašeni narod smirilo je zvanično saopštenje iz kraljevske palate u Amanu u kojem je pisalo: Operacija je prošla uspešno, a njeno visočanstvo dobro je i oporavlja se.
Međutim, da Ranija nije uvek miljenica naroda pokazuju i brojni protesti na području arapskih zemalja. Građani dižu glas protiv siromaštva, a njihovo nezadovoljstvo usmereno je i na to što žene sa vrha vlasti vode raskošan život. Kako je redovan posetilac svih vodećih svetskih dešavanja, jordanska kraljica svojim načinom života bode oči sugrađanima, pa često predstavlja metu brojnih verbalnih napada. Revije čuvenih modnih dizajnera ne prolaze bez Renijinog prisustva, a njene posete Parizu i Milanu gotovo su redovne. Nije joj strano ni da na svom Twitter profilu okači sliku kako sa suprugom Abdulahom gleda utakmicu na stadionu Kamp Nou u Barseloni, a poznata je i kao muza Đorđa Armanija.
Iako je u arapskom svetu poštuju kao borca za prava žena i majku četvoro dece, Ranija je kraljica jedne od najsiromašnijih zemalja u regionu. Uprkos mišljenju kako svojom ogromnom palatom i brojnom pratnjom provocira Jordance, neosporno je da je ona trenutno jedna od najharizmatičnijih svetskih dama.
Stefan Tošović
