Legenda, umetnica i — nacistički špijun! Koko Šanel ipak nije uspela zauvek da krije TAMNU STRANU svog burnog života

Čuvena Francuskinja jedno je od najvećih imena svetske mode, a Francuska je i dalje slavi kao jednu od najkreativnijih umetnica u svojoj istoriji. Ono čega se u njenoj rodnoj zemlji nerado sećaju jesu njene aktivnosti u Drugom svetskom ratu

Nakon što su nacistički vojnici umarširali u Pariz 1940. godine, Šanelova je stupila u ljubavnu vezu s baronom Hansom Ginterom fon Dinklageom, oficirom nemačke vojne obaveštajne službe. Iako je besneo najveći rat koji je svet do tada video i njena zemlja je bila okupirana, Koko je živela bezbrižno: preselila se u pariski hotel Ric, koji je tada služio kao nemački štab i kretala se u najvišim društvenim krugovima.

 

Godinama su, međutim, kružile priče da su odnosi slavne dizajnerke s nacistima prevazilazili prijateljske ili ljubavničke veze i da je ona i te kako bila deo tadašnjeg obaveštajnog sistema. Prvi koji ju je otvoreno nazvao nacističkim špijunom bio je američki novinar Hal Von, koji je 2011. godine objavio knjigu pod nazivom U krevetu s neprijateljem: Tajni rat Koko Šanel i u njoj tvrdio da je Obaveštajna služba nemačkog generalštaba Abver regrutovala Francuskinju 1940, kada je imala 57 godina. Navodno, ona je postala agent F-7124, pod šifrovanim imenom Vestminster, po njenom nekadašnjem ljubavniku vojvodi od Vestminstera. Von je pisao kako se ona nadala da će njen rad za naciste biti nagrađen oslobađanjem jednog njenog rođaka iz nemačkog zarobljeništva.

 

Dizajnerka je uvek negirala da je na neki način sarađivala s okupatorskom vojskom, ali 2014, 43 godine nakon njene smrti, francuske obaveštajne agencije skinule su oznaku tajnosti s dokumenata koji potvrđuju da je Koko Šanel tokom Drugog svetskog rata imala ulogu u radu nemačkih službi. Navodno je radila kao špijun i bila direktno upletena u plan za preuzimanje kontrole nad Madridom. Štaviše, u ovim spisima stoji da je legendarna kreatorka 1943. godine posetila špansku prestonicu kako bi razgovarala s britanskim ambasadorom o eventualnoj predaji Nemaca kada je bilo sve jasnije da su Saveznici bliži pobedi, ali to je samo jedna u nizu operacija u kojima je učestvovala.

 

Navodno, Šanelova je bila izraziti antisemita.

 

— Kao žestoki antisemita i mnogo pre nego što je time pokušala da ugodi Nemcima, ona je postala bogata tako što je opskrbljivala prebogate i s njima delila averziju prema Jevrejima, sindikatima, socijalizmu, masonima i komunizmu — ističe Von u svojoj knjizi.

 

U skladu sa svojim stavovima, ona je birala i ljubavnike, pa je navodno pomenuti vojvoda od Vestminstera svom psu dao ime Džu (eng. Jevrejin), a i njen partner u ratnim danima Fon Dinklage bio je član obaveštajne službe. Uz to, Koko je 1924. godine prodala jednoj jevrejskoj porodici svoju kompaniju koja se bavilaproizvodnjom i prodajom parfema, a navodno je svoje veze s nacistima želela da iskoristi i kako bi se ona vratila u njen posed.

 

U septembru 1944. godine, ona je ispitana zbog njenih odnosa s nacistima, ali nije bilo dokaza da je Šanelova na bilo koji način kolaboracionista, zbog čega je puštena na slobodu. Sudeći po rečima Gabrijel Palas Labruni, jedne od potomaka njene porodice, slavna dizajnerka je po povratku kući rekla da ju je oslobodio Vinston Čerčil. Pojedini izvori navode da bi to mogla biti istina i da je britanski premijer strahovao da bi eventualno svedočenje Šanelove moglo da razotkrije pronacističke aktivnosti i stavove u samom vrhu britanske politike i, čak, kraljevskoj porodici.

 

U poslednjoj godini rata, čuvena kreatorka preselila se u Švajcarsku, gde je s Fon Dinklageom živela nekoliko godina. Ipak, kada je napunila 70 godina, rešila je da se vrati u svet mode. Ponovo je pokrenula svoju modnu kuću, a francuska štampa bila je prilično rezervisana prema njoj i njenom radu zbog veza koje je Koko imala s nacistima. S druge strane, američka i britanska modna javnost bila joj je izuzetno naklonjena, a njena nova kolekcija opisana je kao mladalačka i inovativna.

 

U poslednjim godinama života, Šanelova je navodno bila izuzetno usamljena i okružena tek nekolicinom prijatelja. Devetog dana 1971, imala je uobičajen radni dan na pripremi prolećnog kataloga. Nakon toga je uživala u dugoj vožnji, a onda se osetila loše i otišla na spavanje ranije nego inače. Navodno je svojoj spremačici rekla: Vidiš, ovako se umire, a već 10. januara više je nije bilo.