Privatni život Danijele Martinović u poslednje vreme intrigira više nego ikad, a ona je sada priznala da se borila vrlo teškim momentima
Hrvatska pevačica Danijela Martinović od prošle godine često je tema regionalnih medija zbog njenog privatnog života, pre svega zbog raskida 24 godine duge veze s kolegom Petrom Grašom.
Pevač koji je pre nekoliko večeri održao koncert u Beogradu kratko nakon rastanka viđen je sa Hanom Huljić, ćerkom njihovog zajedničkog prijatelja Tončija Huljića, kojoj je uskoro rekao "da", a par je ovog leta dobio prvo dete – ćerkicu kojoj su dali ime Alba.
Mnogo je važnje privukla ova veza, naročito zbog pojedinosti za koje su fanovi strahovali da su povredile Danijelu: Alba je ime koje je želela da da svom detetu s Grašom, venčanicu koju je Hana nosila dizajnirao je brend koji Danijela obožava, venčali su se u njenom rodnom gradu, kum im je bio njen blizak prijatelj...
Sve to vreme, Danijela nije komentarisala direktno sve što joj se dogodilo na emotivnom planu, a zadržala je širok osmeh i u najtežim trenucima.
Danijela Martinović inače vrlo retko priča o svojoj privatnosti, a sada je napravila izuzetak osvrnuvši se na težak period koji je imala u ranoj mladosti.
– Sa devetnaest godina pitala sam sebe ko sam ja. Svi su mislili da bi trebalo da skačem od sreće, tada sam počinjala pevačku karijeru, okusila sam popularnost. Ali u mojoj maloj dušici vladala je praznina. Zašto već tada? Nešto je u meni tragalo za većim smislom. Ipak, u tim godinama plašila sam se da ikome kažem šta osećam, jer verovatno bi mi rekli da sam premlada za takva pitanja – istakla je Danijela u intervjuu za hrvatski Story.
– Sada sam slobodna od samoprezira, od samoosuđivanja, od samoodbacivanja. Znate, niko nas ne može zlostavljati više nego mi sami sebe i to sam shvatila tek sa iskustvom – objasnila je ona.
Pevačica je ranije u više navrata pričala o svojoj želji da postane majka, koja joj se do danas nije ostvarila.
– Majčinstvo je za mene poprilično teška i lična tema, a druge strane, s obzirom na to da sam pevačica, vrlo je javna. Ponekad mi takvi naslovi o mom neostvarenom majčinstvu zvuče i izgledaju tako prostački, nekorektni. Zato sam u ranjivim trenucima emotivne ekspanzije, počela pisati, pričati priču u jednom obliku u kojem se obraćam svom nerođenom detetu, svojoj Mrvici. Znate, one duge noći kada imate osećaj da nemaju ni početak ni kraj, osećaj da ćete ostati večno zaglavljeni u pukotini vremena. Želela sam joj ispričati sve iz prvog lica jednine. Dete je moja velika želja, to nikad nisam krila, ali to se iz nekog razloga još nije dogodilo. Nisam odustala od toga da budem majka, ali sam isto tako prihvatila činjenicu da ću moći da budem srećna iako se to nikad ne dogodi – rekla je ona pre nekoliko godina u intervjuu za hrvatske medije.