Dušanku Kalanj svi su znali kao "prvu damu Dnevnika", koja je bila i ostala najlepša žena beogradske televizije.
Njenom stavu, glasu, dikciji i rečima danas se dive pojedine mlade kolege, ali koliko je se zapravo sećamo?
Dušanka Kalanj rođena je oktobra 1934. godine u Šibeniku. Njeni roditelji bili su poreklom iz Dalmatinske zagore, a Dušanka se školovala u gradu u kojem je i rođena — sve do studija. Skromni roditelji učili su je pravim vrednostima i usadili su joj ljubav prema umetnosti i obrazovanju. Diplomirala je engleski jezik i književnost na beogradskom univerzitetu.
Tih pedesetih godina, koračala je Beogradom odvažno, držeći se aristokratski i oduševljavajući sve prolaznike svojom lepotom. U moru onih koji su joj svakodnevno prilazili na ulici i pokušavali da budu u centru njene pažnje bar na tren bio je i čuveni reditelj Radivoje Lola Đukić.
Kako je bio jedan od pokretača Televizije Beograd, pozvao je Dušanku na audiciju za voditelje. Dugo je o tome razmišljala. Nije želela da bude javna ličnost, čak nije smatrala ni da je njen govor dobar — u uhu je nosila jezik detinjstva, štokavsko-ikavski govor ispunjen italijanizmima. Nekoliko ispita ju je delilo od diplome i nije bila sigurna da je audicija pravi korak za njenu budućnost.
Ipak, kad je odlučila da se oproba u tome, nije slutila da će joj audicija promeniti život u potpunosti. Kada je diplomirala i poželela da ode sa televizije, urednik joj nije dozvolio. Očekivala je da bude profesor engleskog, nije ni sanjala da će penziju dočekati u zavodljivim zidinama Televizije Beograd.
Prve vesti pročitala je 1958. godine, iz studija na Sajmu, zajedno sa kolegom Mićom Orlovićem. I danas se govori o njenoj veštini da i najkomplikovanije vesti pročita sa lakoćom, pamti se njen pravilan izgovor, savršen akcenat i nepogrešiv ritam izgovaranja.
"Vaša dužnost je da budete ubedljivi, ako to niste, ništa niste uradili. Mene obavezuje "Dobro veče!" Kad to kažem, zaista tako mislim. Takođe, "poštovani gledaoci" moraju biti poštovani. Ako tako ne mislite, onda se rugate, budite sigurni da će kamera to otkriti", rekla je jednom prilikom.
U noći aprila 1999. godine kada je bombardovana zgrada Televizije, Dušanka je radila. Otišla je kući svega nekoliko sati pre nego što su zgradu pogodile bombe NATO pakta. Govorila da je to jedan od najstrašnijih i najtužnijih dana u njenom životu.
Odlikovana je Ordenom zasluga za narod sa srebrnim vencem. Od 2010. godine Udruženje novinara Vojvodine dodeljuje novinarkama, voditeljkama ili spikerkama nagradu "Press vitez — Dušanka Kalanj". Ista nagrada koja se dodeljuje novinarima, voditeljima ili spikerima nosi ime Miće Orlovića.
Po odlasku u penziju uživala je u druženju sa mladim svetom, naročito sa mladim kolegama. Primećivala je greške spikera i to ju je nerviralo. Iako su za njom mnogi uzdisali i pokušavali da je obore s nogu, Dušanka se nikada nije udavala. Čini se da je želela da ostane večito upamćena kao "prva dama Dnevnika", koji je njeno srce osvojio jače i bolje od svih koji su joj se udvarali.
Preminula je u martu 2010. godine.
NE PROPUSTITE
