Iako je do sada dala nebrojeno intervjua, kod jednog pitanja je zastala i dobro razmislila o odgovoru
– Sa mnom je lako smejati se i provoditi se, ali pravi prijatelji su tu i kad sam depresivna ili u problemima, i kad nisam toliki optimista i entuzijasta. Što kažu, na muci se poznaju junaci, a ja kažem na muci se poznaju prijatelji. Imam sreću da je veliki broj mojih prijatelja uz mene još od detinjstva, a i dalje smo na istoj trasi.
Neka od tih prijateljstva, koja su počela u parku kod „Tanjuga“ i na Kalemegdanu, traju više od 35 godina i završila su se na najlepši mogući način – kumstvima. Marija je odrasla u srcu Beograda, u delu grada poznatom kao Palas, pa je u tom periodu najviše vremena provodila u igranju kod Pobednika.
Tamo je naučila da vozi bicikl i stekla svoje prve drugare, a leta je provodila kod baka i deka u Kuršumliji i Vranju.
– Za detinjstvo me vezuje igra sa moje dve mlađe sestre, Oliverom i Jovanom. Bio je to bezbrižan i predivan period. Živeli smo u jako malom stanu i nas tri smo odrastale u jednoj sobi. Znate kako je to izgledalo kad svakoj od nas tri dođe samo po jedna drugarica, onda je već gužva. Tako da je kod nas uvek bilo minimum šestoro dece i navikla sam da budem deo ekipe, tima.
Za kraj se prisetila i porodičnog odlaska na more „jugom“ u Makarsku. Do rata su tamo letovali i seća se da su sestre i ona izluđivale roditelje sa zadnjeg sedišta pevajući satima, sve do mora. Ta sreća i radost se ne zaboravljaju, a to razigrano i veselo dete u njoj i danas živi i ne posustaje upkos brojnim izazovima.
NE PROPUSTITE
