Posle godinu dana nakon očeve smrti, Dragan Mićalović još uvek se trudi da pronađe adekvatan način da se izbori sa tugom i prazninom koju nosi.
Posle godinu dana nakon očeve smrti, Dragan Mićalović još uvek se trudi da pronađe adekvatan način da se izbori sa tugom i prazninom koju nosi.
Da li je istina da bol zbog gubitka s vremenom postaje manja ili makar lakša?
- Ne, s vremnom valjda čovek nauči da živi s tim. Svako se snalazi kako mora, pa tako i ja.
Volim da se izolujem. Tada mogu da se ispraznim i da se posle toga osećam bolje . Imam svoje "ventile" , najčešće ode, da prošetam, čitam knjigu, slušam muziku ili gledam film.
Jeste li emotivna osoba?
Kažu da su svi ljudi emotivni, samo je pitanje koliko, i koliko to pokazuje.
Jesam emotivna, volim ljude, pa neke stvari umej duboko da me pogode. Trenutno radim na tome da malo očvrsnem, da postanem jača jer moram da odrastem ui shvatim kako je ovaj svet realan i surov u pojedinim trenucima.
Da li vam se probudio majčinski instikt?
Najveći cilj u životu mi je da postanem majka. Smatram da je to važnije od polsa, jer danas radiš jedno, sutra drtugo, a porodica je ono što ostaje. Sigurna sam da je biti majka najlepši osećaj na svetu. Porodica mi je uvek broj jedan. Majčinstvo će doći s vremenom.
NE PROPUSTITE
