Poznati glumac glumac izgubio je svoj život pre deset godina, a njegov sin otkriva na koji način se porodica nosi sa tragedijom i bolom koji ne prolazi.
Kažu da veliki ljudi ne mogu umreti sve dok su u živom sećanju svih onih koji ih vole. Taj slučaj se dogodio i sa poznatim glumcem Milenkom Zablaćanskim koji nas je napustio pre deset godina, a opet, mnogi imaju osećaj kao da je još uvek među nama.
Ivan Zablaćanski: Ponosan sam na svog oca
Tog kobnog 22. januara 2008. godine Milenko je podlegao povredama koje je zadobio u nesreći kod Čajetine. Poznati glumac čije replike iz serija Srećni ljudi, Stižu dolari, Porodično blago i Bela lađa i dalje prepričavamo, ostaće zauvek upamćen kao veliki umetnik vedrog duha i čovek koji je bio posvećen svom poslu, ali i porodici.
Budući da u njegovom slučaju, ljubav prema poslu ne može se odvojiti od ljubavi prema porodici, premda je sa svojom suprugom Snežanom Vesković radio u Pozorištu na Terazijama.
Nastavak pročitjate na sedećoj strani
Prva sećanja iz detinjstva njegovi sinovi Ivan i Nikola nose upravo iz pozorišta, te i ne čudi što je Ivan sledeći ovu ljubav krenuo upravo putem svojih roditelja.
Danas bi napunio 62 godine: Milenko Zablaćanski - čovek koji je živeo kroz glumu (FOTO)
Moj veliki san bio je da zaigram sa tatom na glavnoj sceni, ali to se zbog nesreće u kojoj je stradao, nažalost, nije dogodilo. Zato su mi nakon premijere emocije bile pomešane, ali mislim da bi on bio zadovoljan načinom na koji sam odigrao svoju prvu ulogu. Mnogo mi je drago što mi je pružena prilika, a to što sam debitovao na ovoj sceni bukvalno je jedan ostvareni san", rekao je Ivan jednom prilikom i dodao:
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
Imao sam osamnaest godina i išao u četvrti razred srednje škole kada se nesreća dogodila. To je nešto što ne može nikada da se preboli, ali čovek nekako mora da se pomiri sa činjenicama i krene dalje. Morao sam da sazrem brže jer kad ostaneš bez oca, moraš da preuzmeš neke stvari koje je on radio, a nemaš više ni zaštitu koju si imao. Ali, u takvim situacijama to je normalno", dodaje Ivan.
Ipak, drago mi je da pored svega nisam izgubio dete u sebi jer umem i da se nasmejem i da zaplačem. Gluma nije moj beg od nesreće koja se dogodila, jednostavno sam srećan kada sam na sceni. Znam kako moj otac ne bi želeo da odustanem. Ta misao gura me napred da budem sve bolji i profesionalniji, baš onakav kakav je i on bio,"izjavio je Ivan Zablaćanski.
NE PROPUSTITE
