Njegov život u Parizu sastoji se od konzumiranja velikih količina opijata i druženja sa marginalcima po nižerazrednim bifeima. Od alkohola najviše je pio apsint, a od opojnih droga je obožavao hašiš. U kombinaciji ove dve supstance znao je da provede i po više nedelja za redom.
U svom svetu alkoholičara, nepriznatih i siromašnih umetnika i uličara, prozvan je "princem vagabunda". Njegovim nastranim performansima nije bilo kraja. Često se skidao go na sred ulice skandalizujući uglađenu gospodu, što mu je i bio osnovni cilj.
I pored toga što je živeo autodestruktivnim životom, mnogi istoričari umetnosti smatraju da su upravo apsint i hašiš oblikovali njegov prepoznatljiv stil i da bi Modiljani da je ostao trezan bio verovatno mediokritetski slikar.
Postoje indicije da se Modiljani okrenuo poročnom i autsajderskom životu jer je patio od podmukle bolesti. Sa 16 godina dobio je tuberkulozu, a u Parizu je prikrivao simptome bolesti tvrdeći kako su njegovi napadi bili posledica zloupotrebe alkohola. Iako su alkoholičari bili obeleženi kao problematični deo društva, alkohol se i dalje smatrao društveno prihvatljivim opijatom.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
