"I sada je lepa moja Jelena... Au, MNOGO JE LEPA!" Kako su se u tajnosti zavoleli i javno obožavali Stevo i Jelena Žigon

Kada su se prvi put sreli, glumica je imala tek 17 godina, dok je glumac imao 24 godine i zbog njegovog položaja, nisu mogli tek tako da uplove u vezu...

Jedan od najvećih glumaca na našim prostorima Stevo Žigon celog života je voleo jednu ženu, koja je ostala s njim do njegove smrti, a do kraja svog života je čuvala uspomenu na njega. Prelepa Jelena, s kojom je glumac dobio ćerku Ivanu i sina Nikolu, i sama je bila nadaleko poznata glumica i jedna od najlepših žena stare Jugoslavije, a iako nisu previše pričali o svojoj intimi, nisu krili kako se rodila ljubav između njih.

Kako su priznali, oni su se zavoleli dok je Jelena bila njegova studentkinja.
Naime, Stevo Žigon i Jelena, tada Jovanović, prvi put su se sreli 1950. godine, dok je on, tada 24-godišnjak, bio asistent na katedri za glumu.

— U Stevu sam se zaljubila još sa 17 godina na Akademiji, gde je radio kao asistent. Od onda sam pod njegovom rediteljskom palicom — ispričala je Jelena godinama kasnije.

 

Simpatije su se javile već na prvi pogled, a postepeno, korak po korak, rađala se prava ljubav za celu život. Navodno je sve "začinila" Stevova violina — kada je prvi došao u njen porodični dom kako bi upoznao Jelenine roditelje, mladi glumac je poneo violinu kako bi ih impresionirao. Ipak, nije bila u pitanju bilo kakva violina, već instrument koji mu je spasao život dok je bio u logoru.

 

Pomislio je da bi mu on ponovo mogao priteći u pomoć, pa je spakovao violinu kada prvi put ušao u dom Jovanovića, nakon što je anonimno slao desetine ljubavnih pisama. Bez potpisa svojim imenom jer je njihova ljubav na samom početku bila nemoguća budući da je glumac bio asistent na Akademiji i, samim tim, nije smeo da zavoli studentkinju.

 

Par se venčao 1958. godine, a Stevo je uvek ovu godinu smatrao sudbonosnom.

— Godina 1958. unela je u moj život bitne promene. Oženio sam se Jelenom Jovanović i dobio sina Nikolu, danas cenjenog i intrigantnog slikara. Gospođa Žigon potpisivala se Jelena Jovanović-Žigon. Bilo je dobronamernih koji su taj potpis čitali ovako: Jelena Jovanović minus Žigon — našalio se glumac jednom prilikom.

 

Deset godina kasnije, na svet je stigla i njihova ćerka Ivana, a u decenijama koje su usledile, Stevo i nastavljao da se udvara svojoj lepoj supruzi. Otvoreno joj se divio i pred celim svetom pričao koliko je oduševljen nestvarnom lepotom svoje Jelene i ostalih žena koje su rođene u ovoj porodici.

— Nisam se naročito istakao u porodičnom životu i pokušao sam da to nadoknadim s Ivanom. A Jelena... I sad joj ovako mator govorim Marčbenksa: "Žudim za tobom, ne da bi bila moja u mraku poverenja, već u nespokojstvu žive sumnje koja nanosi rane". I sada je lepa moja Jelena. Au, mnogo je lepa! Mnogi koji su bili zaneseni njenom lepotom, nisu stigli da vide koliko je veliki njen dar. Taj usud prati i Ivanu, mada ona ume da tuče nokautom. I sad kad me pitaju koje sam sve nagrade dobio i koje su mi najdraže, odgovaram: "Nagrađen sam Ivanom, Nikolom, Jelenom i Vanom. I unuka mi je mnogo lepa" — ispričao je jednom prilikom.

Kako je Stevo isticao, on svoju Jelenu nije voleo već — obožavao.

 

— Ženu treba uvek obožavati. A onda, cela umetnost nije ništa drugo do obožavanje žene. Bez žene - nema glume — istakao je.

Kako je on pričao, brak s Jelenom Žigon bio je nešto najbolje što mu se u životu dogodilo.

— Ja sam se oženio u 31. godini, dakle kad sam u svemu bio stasao, kad sam znao šta hoću i šta treba sve da činim. Neosporno, brak sa Jelenom bio je za mene velika inspiracija, a i dobit. Njeno poreklo od Katuna i od Vasojevića Reke, uz njenu lepotu, i duše i tela, to je bila oživotvorena bajka...i ja sam toj predivnoj ženi, a i majci, mnogo zahvalan. Brak sa njom bila je moja najveća sreća. Nije valjda onda čudno što su se iz te sreće rodila onako sjajna deca, sa kojima imam neizmerno dobar, upravo idealan odnos, i malo je ako kažem da se ponosim njima — pričao je glumac.

 

Stevo Žigon preminuo je 28. decembra 2005. godine u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Jelena je kao penzionerka retko istupala u javnosti, ali bi u tim prilikama često pominjala pokojnog supruga. Ona je preminula 10. aprila 2018. godine, a i sama je sahranjena na Novom groblju.