Njegov optimizam, šarm i duhovitost se veoma retko viđa.
Jedan od najvoljenijh glumaca, stare Jugoslavije, Vlastimir Vlasta Velisavljević na današnji dan bi napunio 95 godine, da ga nije savladao opaki virus korona pre nešto više od četiri meseca.
Bio je najstariji aktivni, srpski umetnik, koji je prihvatao sve role i time jačao svoju memoriju i osećaj za scenu. Od davne 1938. godine datira njegova uspešna karijera, kada je prve korake napravio u Narodnom pozorištu, na sceni - Manježa.
Vlasta je rođen u Beogradu, 1926. godine od oca Milana i majke Angeline, koja ih je prerano napustila, te mu je majčinsku figuru zamenio požrtvovani otac, koji je talenat za umetnost kod naslednika prepoznao još sa desetak godina.
No, veoma mlad biva uhapšen i odveden u nacistički logor - Dortmund Herde, u kojem je preživljavao nemile scene i izrabljivanje. Snalažljivi mladić, uspeo je da se otrgne zla i uz pomoć majstora u fabrici dobije nemačku propusnicu, sa kojim je uspeo da stigne do Beograda.
Nakon ratnog stanja, sa prijateljima odlučuje da emigrira u Ameriku, ali biva uhvaćen i odveden u zatvor na Adi Ciganliji, no ovo nije kraj nedaćama. Kod Vlaste su bile pronađene zabranjene - ruske knjige, zbog kojih je kako tvrdi odveden na Goli otok, 1950. godine.
Velisavljević ni tada nije izgubio vedar duh, a nakon povratka u domovinu, završava Pozorišnu akademiju u Beogradu, u klasi Mate Miloševića.
Publika ga je zavolela u ostvarenjima "Put oko sveta", "Visočka hronika", "Bekstvo", "Buba u uhu", "Nema problema".
Vlasta je tri puta izgovorio sudbonosno da, ali je sa suprugom Nadom ostao do kraja života. Naslednica Dubravka mu je bila velika motivacija i podrška.
Glumac nas je napustio iznenada, a tog 18. marta kolege su se u neverici opraštale od njega, ističući da je bio neponovljivi optimista i šaljivdžija.
Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, na Svetski dan pozorišta.