Ingrid Bergman, proslavljena švedska glumica, glumila je na pet jezika, dobila je tri Oskara, dva Emija, četiri Zlatna globusa, pozorišnu nagradu Toni i brojna druga svetska priznanja. Kada je zavolela Roberta još uvek je bila udata. U pismu mu je zato napisala da bi želela da sarađuje sa njim, da joj honorar nije bitan ali da na italijanskom zna da kaže samo "volim te"...
Njena životna priča odličan je predložak za film. Od devojčice koja je rano ostala bez roditelja napornim radom postala je predmet obožavanja. Potom, borila se sa osudama puritanaca, kada je zbog ljubavi prema Robertu Roseliniju napustila prvog supruga.
Nisam ga poznavala, ali sam želela da radim s njim. Napisala sam da bih rado glumila u njegovim filmovima jer cenim njegov rad te da mi honorar uopšte nije bitan. Priznala sam i da na italijanskom znam da kažem samo - volim te", objasnila je Ingrid Bergman nešto kasnije.
Ingrid je važila za damu koja je bila jedna zaista izuzetna osoba, koju su i publika i kolege jednostavno obožavali. Svakako, iako ona sama nije očekivala da će joj se Roselini javiti, on joj je odmah odgovorio. U to doba pripremao je film "Stromboli" i predložio joj da se nađu u Parizu, gde je tada boravio, te joj odmah ponudio glavnu ulogu. Prihvatila je i već na snimanju se zaljubila u njega. I Roselini se zaljubio u nju, ali za oboje je situacija bila zamršena. Kao i švedska glumica, i italijanski reditelj bio je u braku – s rimskom aristokratkinjom Marčelom De Markis. Osim toga, imao je i nekoliko ljubavnica, među kojima je najpoznatija bila glumica Ana Manjani, što je njegova supruga prećutno tolerisala.
Uprkos svemu, Ingrid je 1950. godine zatražila razvod braka kako bi mogla da se uda za Roselinija, što je odmah pokrenulo talas napisa o njenoj "raskalašnosti", koji je kulminirao kad se saznalo da je u drugom stanju. Ona je u početku to demantovala, ali kako trudnoću nije mogla dugo da krije, hajka na "nemoralnu Ingrid", kako su je nazivali u američkim novinama, poprimila je monstruozne razmere.
Možda su ljudi u meni videli ideal supruge i majke, ali ja nisam svetica nego samo obično ljudsko biće, i nikome ne dopuštam da mi određuje šta ću činiti sa svojim životom", objasnila je pedesetih godina prošlog veka, kad je glas žena bio još vrlo tih i uglavnom ignorisan.
Životna priča - Ingrid Bergman: Ne žalim za stvarima koje sam uradila, samo za onima koje nisam
Kasnije, Roselini je podivljao kad mu je rekla da namerava da radi film s drugim rediteljem, pretio joj je da će se ubiti, oduzeti joj decu, napraviti skandal... Naravno, ništa od toga se nije dogodilo, Ingrid Bergman je snimila film i dobila sjajne kritike, a kako je u to vreme retko odlazila u SAD jer se prašina oko njenog "nemoralnog života" još nije slegla, za osvajanje Oskara čula je dok je ležala u kadi i slušala prenos dodele nagrada preko radija. Zlatnu statuu u njeno ime preuzeo je Keri Grant.
Izabela Roselini, jedino od troje zajedničke dece slavnog filmskog bračnog para koje je krenulo stopama roditelja, objavila je 1997. knjigu "Some of Me", u kojoj je otvoreno i bez ustezanja govorila o ocu i majci.
Tata je bio prgav, ali jako zabavan", napisala je. "Uživao je da se igra s nama, a najviše je voleo da legne na pod i glumi mamu prasicu, a mi bismo se oko njega stisnuli i izigravali prasiće. Otvoreno je priznavao da mu je beskrajno žao što, kao muškarac, nije imao prilike da iskusi osećaj dojenja. Mama je pak bila potpuno drugačija. Organizovana i odgovorna, stalno je spremala, čistila i prala, sve je moralo da bude blistavo i gotovo sterilno. Danas sam svesna da je imala ozbiljan psihološki poremećaj, ali tada mi je samo išla na živce."
Kompulzivno čišćenje i opsednutost redom bila je verovatno glumičina podsvesna reakcija na neorganizovani život koji je nametao Roselini, ali najgore je tek sledilo. Naime, reditelj je 1957. otišao u Indiju, gde je nameravao da snimi dokumentarac, a vratio se – s novom ženom, dvadesetsedmogodišnjom Indijkom Sonali Das Guptom, upola mlađom od njega. Ingrid Bergman je za tu vezu saznala iz novina, ali suprug je nije dugo držao u neizvesnosti. Kad se vratila sa snimanja u Francuskoj, u njenoj vili u okolini Rima Sonali je već preuzela ulogu gazdarice i na ulaznim vratima joj saopštila da očekuje Robertovo dete.
Skrhana muževim neverstvom i opterećena osećajem krivice što je zbog njega zapostavila svoju prvu kćerkicu, Piju, glumica je tri meseca nakon toga okončala razvod od Roselinija i odlukom suda dobila sve troje dece. Roberto nije ni trepnuo, ali kad se Ingrid godinu kasnije, 21. decembra 1958, udala za Larsa Šmita, pripadnika bogate švedske brodovlasničke porodice, koji je u Londonu bio uspešan pozorišni producent, temperamentna italijanska krv je proključala i Roselini se upustio u žalbeni postupak kojim je tražio da sud dodeli decu njemu, a ne 'nepouzdanoj majci'. Vlastitu pouzdanost je, očito, merio nekim drugim kriterijumima, ali Ingrid Bergman nije želela da se svađa s njim na sudu pa je pristala na sve njegove zahteve, pod uslovom da joj sud odobri da viđa decu kad god to poželi.
Čak i kada sam mislila da sam sve naučila, shvatila sam da još mnogo toga ne znam", napisala je u biografiji. "Tolerancija nas čini boljima i uprkos svemu što sam proživela, ja i danas volim sve svoje muževe i sve svoje veze. Svi su, svaki na svoj način, bili lepi. Ako stupimo u brak iz pravih razloga, zbog poverenja, ljubavi i razumevanja, onda ne možemo mrzeti vlastitog supruga kad se brak raspadne. Ne žalim ni zbog čega što sam učinila, osim zbog onoga što sam mogla, a nisam uradila."
