Naš proslavljeni kantautor u intervjuu za Glossy otvoreno govori o muzici, karijeri, ali i porodici, naslednicama i braku, iskreno priznajući da za ljubav nisu potrebne reči, već dela i iskrena osećanja, te da svako ima prava na nju.
Naš poznati kantautor Sergej Ćetković u intervjuu za Glossy prepričava svoje prve impresije i doživljaje o novoj pesmi “Ljubav”. Apeluje da je danas sistem vrednosti za ljubav prilično na lošem nivou usled propagiranja nekih drugačijih pravila ponašanja. Sergej takođe smatra da za ljubav nisu potrebne reči, već dela i iskrena osećanja, te da svako ima prava na nju.
Publici ste podarili novu pesmu “Ljubav”. Kome ste je posvetili i da li je autobiografska?
Pesma je posvećena svima koji osećaju čistu emociju i veruju u pravu ljubav, koja je, u današnje vreme, prilično izbanalizovana, usled urušenog sistema vrednosti i propagiranja nekih drugačijih pravila ponašanja i života. Model koji nam postavljaju društvene mreže i mediji lišava nas skoro svih iskrenih osećanja i zato je važno pokazati da ona i dalje postoje i da su kao takva, najvrednija. Autobiografski momenat postoji, ovo je jedna od onih pesama kojom izražavam šta osećam prema ženi svog života. Zato je toliko posebna.
U čemu ste pronašli inspiraciju za pisanje ove pesme?
Desila se gotovo niotkuda, kao i sve velike pesme, koje iz vas izađu u trenutku. Napisao sam je za samo nekoliko dana, sve se pokopilo i očigledno je tako moralo da bude. Inspiracija je ponekad neobjašnjiva rečima, ne traži se ni u čemu, sama se dogodi i rezultira ovako vrednim pesmama koje nemaju rok trajanja, nisu stvarane tendenciozno i sa namerom, već iskreno i otvorenog srca.
U kojim trenucima i kako čovek može da proceni kada je i da li je kasno za ljubav?
Mislim da za ljubav nikada nije kasno, bez obzira na životnu dob. U ljubavi ne procenjujete, nju osećate ili ne osećate i, samim tim, jasni su vam znakovi pored puta. Verujem da svaki čovek kad-tad pronađe svoju ljubav i to nepogrešivo oseti i prepozna.
Da li zaista vašu dušu hrani jedan osmeh i jedna topla reč?
Zar je potrebno nešto više? Sve materijalno, sve što se može kupiti novcem je toliko prolazno i nebitno, naspram onoga što osećate u duši, što dobijate od svojih najdražih bića, što delite i pružate. Davanje je najveći blagoslov i to ne smemo da zaboravimo, jer sreća se umnožava samo kad se deli. Jedna topla reč, osmeh deteta, voljene osobe, roditelja ili prijatelja ne može da se meri ni sa čim.
U pesmi takođe govorite da biste zarad ljubavi dopustili da vas srodna duša promeni. Koliko vam se to puta dogodilo u životu?
Promene i sazrevanje su prirodan proces kome se treba prepustiti. Čovek mora da bude otvoren za sve ono što iskustva i godine nose, da od svega uzme najbolje i na taj način raste. Ne treba stajati u mestu i tvrdoglavo odbijati da se, u tom smislu, krene napred. Uvek sam uvažavao Kristinine savete, stavove i mišljenja. Najvažnije je da vam neko iskreno kaže ono što misli, jer samo istina može da vas promeni na bolje. To ne znači da treba menjati svoju suštinu, ali sve drugo, što vas, kao ličnost ili umetnika, može učiniti kvalitetnijim, treba prihvatiti.
Koliki su vam kritičari za karijeru vaše kćerke Mila i Lola i supruga Kristina?
Kritike, kao što sam i rekao, otvoreno primam, puno razgovaramo, razmenjujemo stavove. Kristina se ne meša u moj proces stvaranja, poštuje moju kreativnu slobodu, koja mi je potrebna da bih u muzici bio što produktivniji, ali njena reč je, svakako, prva koju želim da čujem. Devojčice su još male, one reaguju osećajem, ali mi je i to važan pokazatelj, kada je neka pesma u pitanju, da li sam na pravom putu.
Nastavak na sledećoj strani...
