Život poslednje carice Irana je od bajke postao – košmar: Pobegla iz domovine, pa sahranila one koje je najviše volela

Iran je u 20. veku često doživljavao razna previranja i burne sukobe, a jedan od najznačajnijih događaja u istoriji zemlje bio je progon Mohameda Reze Pahlavija i njegove porodice 1979.

Dinastija Pahlavi vladala je Iranom od 1925. do Iranske revolucije, kada je država iz kraljevine pod vođstvom šaha Pahlavija transformisana u islamsku republiku.

Poslednji iranski šah napustio je zemlju pod sveopštim pritiskom, usled ekonomske krize, pobune seljaka, štrajkova, protesta, nezadovoljstva vojske i ratnih neuspeha. Išao je od države do države, tražeći azil, od Egipta, preko Maroka, bahamskog Rajskog ostrva, Meksika do Sjedinjenih Američkih Država.

 

U svim njegovim pokušajima da se skrasi pratila ga je supruga Fara Diba, kao i njihova deca, dok je princeza Šaznaz, koju je iranski šah dobio u prvom braku, s kraljicom Favzijom, život nastavila u Švajcarskoj.

Poslednja iranska carica Fara Diba

Mohamed Reza Pahlavi ženio se triput: bio je u devetogodišnjem braku sa Favzijom od Egipta, pa u sedmogodišnjem sa Sorajom Edfandijari-Bahtijari, da bi se zatim 1959. oženio Farom Dibom.

Rođena je u Teheranu 1938. godine, u uglednoj i imućnoj porodici kapetana Sohraba Dibe i njegove supruge Farideh. Kao jedinica u porodici više klase, bila je mažena i pažena i dobila vrhunsko obrazovanje. Završila je prestižnu italijansku školu, pa nastavila školovanje u francuskim obrazovnim ustanovama, a od malih nogu je bila odlična košarkašica.

 

Nakon što je stekla najbolje obrazovanje u Iranu, upisala je studije arhitekture u Parizu.

Tih dana je Iran omogućivao svojim studentima da dobiju stipendije za školovanje u inostranstvu, a šah Mohamed Reza Pahlavi se prilikom posetama različitim državama sastajao s iranskom omladinom. Tako je njegova zvanična poseta Parizu krajem pedesetih obeležena upoznavanjem s mladom Farom Dibom i ubrzo je počela njihova veza.

U tom trenutku je bio sveže razveden od kraljice Soraje, ostavljene jer nije mogla da rodi naslednika. Samo nekoliko meseci kasnije, objavljeno je da se šah ženi po treći put, a Fara i on venčali su se 20. decembra 1959.

 

Venčanje šaha i mlade lepotice probudilo je mnogo radoznalosti svetskih medija jer je bilo kombinacija iranske tradicije i zapadnjačkih običaja, a mlada je nosila venčanicu koju je dizajnirao Iv San Loran, tada kreator modne kuće Dior. Na glavi joj je sijala tijara ukrašena mnoštvom dijamanata, od kojih je najveći roze kamen Noor-ul-Ain, jedan od najvećih na planeti.

Kao i njena prethodnica Soraja, Fara Diba uskoro se našla na meti glasina, s pitanjem može li da ima decu kao glavnom temom. Kolale su glasine da šah ni u ovom braku neće dobiti sina. Iz prethodnih je imao samo ćerku, princezu Šahnaz, koja, kao žena, nije mogla da postane vladarka u skladu sa iranskim zakonima.

Pritisak na caricu bio je sve veći, ali je ona uskoro donela na svet sina i sina princa Rezu Pahlavija od Irana, a potom je donela na svet i princezu Faranaz, princa Aliju Rezu i princezu Lejlu.

 

Carica Fara bila je neobično moderna žena u tadašnjem iranskom društvu i izdvajala se svojim interesovanjima. Mnogo novca je ulagala u svoju zbirku savremene umetnosti, pa je tako izdvojila tri miliona dolara za dela Renoara, Gogena i Vorhola.

Nikada nije pokrivala kosu hidžabom, a zbog njenog zapadnjačkog stila mediji su je nazivaju iranskom i Džeki Kenedi Bliskog istoka. Štaviše, Endi Vorhol je 1976. došao u Iran isključivo kako bi naslikao Farin portret.

 

Život Fare Pahlavi posle Iranske revolucije

Samo tri godine nakon što je jedan od najvećih umetnika 20. veka doputovao na drugi kraj sveta kako bi ovekovečio lepotu iranske carice, njen život je bio sasvim drugačiji.

Početkom godine, porodica je napustila Iran zbog Iranske revolucije.
Sve autoritarniji šah ukinuo je višepartijski sistem i prinudno industrijalizovao velike delove zemlje. Za Iran je svrgavanje monarhije i potpuna revolucija značilo promenu mnogih pravila i život po šerijatskim zakonima, a Pahlavijeve život u izgnanstvu.

U međuvremenu je Mohamed Reza Pahlavi, već sledeće godine, umro od Ne-Hodžkinovog limfoma.

 

Fara Pahlavi skrasila se s decom u Americi, gde živi i danas. Nikada više nije kročila u svoju zemlju i danas, u 87. godini, živi neuporedivo skromnije nego šezdesetih i sedamdesetih.

Smrt muža nije bila jedini udarac koji je pretrpela posle Revolucije: 2001. izgubila je ćerku Lejlu, koja je umrla nakon predoziranja, a potom 2011. i sina princa Alija Rezu, koji je izvršio samoubistvo nakon dugogodišnje borbe protiv depresije.

 

Poslednja iranska carica objavila je 2004. memoare nazvane "Trajna ljubav: Moj život sa šahom", u kojima je opisala život svoje porodice i detalje o braku s Pahlavijem.

 

BONUS VIDEO

Projektili iz Irana pogađaju gradove u Izraelu