Ukoliko neko ekstremno i neprekidno žudi za pažnjom i odobravanjem, to bi mogao biti znak poremećaja ličnosti za koji još uvek ne postoje lekovi i tretira se samo psihoterapijom.
Poznajete li nekoga ko je uvek previše dramatičan, preterano emotivan i čini se da mu je potrebno da bude u centru pažnje u baš svim situacijama? Možda vam je više puta rečeno da ste i sami takvi ili ste primetili ovo ponašanje kod prijatelja ili člana porodice.
Takvo ponašanje – ukoliko je uopšte tačno da je preterano, a ne samo nečiji doživljaj – može biti sasvim normalno u određenim situacijama i emotivnim stanjima.
Međutim, ako je situacija ekstremna, u nekim slučajevima uzrok može biti histrionični poremećaj ličnosti.
Nemaju svi koji teže drami i traženju pažnje poremećaj ličnosti, ali kada se to dovede do krajnosti, ponekad takvo ponašanje može da ukaže na ovo stanje mentalnog zdravlja.
Šta je histrionični poremećaj ličnosti?
Histrionični poremećaj ličnosti je mentalno zdravstveno stanje koje karakteriše intenzivna emocionalnost i snažna želja da se bude u centru pažnje, objašnjava za Very Well Mind terapeutkinja Stefani Luis, izvršna direktorka kompanije Epiphany Wellness Centers.
– Takvi ljudi mogu se osećati neprijatno kada nisu u centru pažnje, pa se često ponašaju dramatično kako bi privukli pažnju – kaže ona.
Кao i drugi poremećaji ličnosti, histrionični može da bude hroničan, što znači da ljudi žive s poremećajem celog života. Možete početi da pokazujete prve znakove u tinejdžerskim godinama ili u mladosti.
Jednako pogađa žene i muškarce, a nije potpuno jasno koliko ljudi ima ovajporemećaj ličnosti, ali istraživanja procenjuju da je u pitanju oko 1,8% svetske populacije.
– Histrionični poremećaj ličnosti je treći poremećaj u klasteru B poremećaja ličnosti i ima slične karakteristike kao narcisoidni poremećaj ličnosti i granični poremećaj ličnosti – objašnjava Elizabet Кrejn, doktorka psihologije, licencirana psihoterapeutkinja iz Južne Kalifornije.
Simptomi histrioničnog poremećaja ličnosti
Glavni simptomi histrioničnog poremećaja ličnosti su traženje pažnje, dramatičnost i hiperemotivnost.
– Neki ključni znaci uključuju brzu promenu emocija, tendenciju da koriste svoj izgled ili koketno ponašanje kako bi dobili odobrenje i lako podležu uticaju drugih – opisuje Luisova.
Pored toga, kaže ona, osoba koja ima ovaj poremećaj često ima nisko samopoštovanje ili samopoštovanje koje u velikoj meri zavisi od toga koliko pohvala ili pažnje dobija. Zbog toga mogu vrlo teško da podnesu odbijanje.
Prema rečima dr Кrejn, neki drugi uobičajeni simptomi uključuju:
- traženje odobrenja na dramatičan i teatralan način
- zavodljivo ili seksualno oblačenje ili korišćenje seksualnog ponašanja za traženje pažnje
- emocionalne ekstreme
- preosetljivost i nesposobnost da se trpi kritika
- probleme u donošenju odluka, uključujući donošenje ishitrenih i impulsivnih odluka
Kako se dijagnostikuje histrionični poremećaj ličnosti?
Кao što dr Кrejn ističe, ljudima je često teško da se otkriju ovaj poremećaj.
– Ljudi s poremećajima ličnosti teško traže lečenje – kaže ona.
Kako je istakla, dijagnoza se u Americi zasniva na "Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje" (DSM-5) Američkog psihijatrijskog udruženja. Morate pokazivati pet od sledećih znakova da biste dobili dijagnozu histrioničnog poremećaja ličnosti:
- osećaj neprijatnosti kada niste u centru pažnje,
- seksualno neprikladno ili proaktivno ponašanje,
- doživljavanje brzih i ekstremnih emocionalnih promena,
- korišćenje fizičkog izgleda da biste privukli pažnju,
- nejasan način govora, bez detalja,
- izražavanje na dramatičan ili teatralan način,
- lako potpadanje pod uticaj drugih ili situacija u kojima se nađete i
- često doživljavate vezu kao intimniju nego što zapravo jeste.
Međutim, čak i ako pokazujete pet ili više gore navedenih simptoma, to ne znači da ćete dobiti dijagnozu. Pošto se ličnost stalno razvija, stručnjaci obično ne postavljaju dijagnozu do 18. godine. Štaviše, za to je potrebno mnogo informacija, od ličnog istorijata preko odnosa i ponašanja, da bi ih procenili pre nego što postave pravilnu dijagnozu. To ne znači da ne možete dobiti dijagnozu, ali je proces mnogo složeniji.
Uzroci i faktori rizika
Slično drugim poremećajima ličnosti, nije u potpunosti poznato šta uzrokuje histrionični poremećaj ličnosti. Stručnjaci veruju da je verovatno u pitanju kombinacija različitih uticaja, uključujući genetske faktore, iskustva iz ranog detinjstva i uticaje okoline.
Određeni faktori vas mogu izložiti većem riziku za razvoj histrioničnog poremećaja ličnosti, a to su:
- istorija zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu,
- istorija seksualnog zlostavljanja u detinjstvu,
- porodičnu istorija histrioničnog poremećaja ličnosti ili drugih poremećaja ličnosti,
- istoriju neurološkog oštećenja i
- istorija traume glave, moždanog udara, epilepsije, endokrinih problema, trovanja teškim metalima, Hantingtonove bolesti ili multiple skleroze.
Kako histrionični poremećaj ličnosti utiče na život i odnose?
Život s ovim poremećajem ne utiče samo na osobu koja ima ovo stanje, već i na one oko nje.
– Neko s histrioničnim poremećajem ličnosti može stalno da traži pažnju, što može otežati održavanje dugoročnih, stabilnih odnosa – objašnjava terapeutkinja Stefani Luis.
Ovo ponašanje ne utiče samo na vaše prijateljske i porodične veze, već i na radnom mestu, jer se traženje pažnje iobično ne odobrava u radnom okruženju.
Ljudi s ovim poremećajem često imaju probleme i sa samopouzdanjem i identitetom.
– Njihova slika o sebi i samopoštovanje su često krhki jer toliko zavise od spoljnog odobrenja – kaže Luisova. – Кada ta pažnja izostane, to može dovesti do nesigurnosti i frustracije, izazivajući efekte talasa u mnogim oblastima života.
Dr Кrejn se slaže, napominjući da je nisko samopoštovanje jedan od temelja histrioničnog poremećaja. Jedno područje koje može biti posebno pogođeno ovim su romantične veze, dodaje ona, jer je veoma teško zbližiti se s nekim ko stalno želi uveravanje i traži pažnju, kao i verovati mu.
Kako se leči histrionični poremećaj ličnosti?
Tužna istina je da većina ovakvih ljudi ne dobija adekvatnu pomoć, često zato što ne prepoznaju da im je ona potrebna ili nisu u stanju da vide da je njihovo ponašanje problematično. Štaviše, ljudi sa histrioničnim poremećajem ne vole da budu kritikovani, a priznanje da nešto možda nije u redu može delovati kao velika kritika.
Ne postoje formalni planovi lečenja, iako se obično tretira psihoterapijom.
– Terapija je često najefikasniji način da se pomogne nekome sa histrioničnim poremećajem da upravlja svojim ponašanjem i radi na zdravijim odnosima – kaže terapeutkinja Luis.
Nažalost, često se misli da je takav vid lečenja samo minimalno efikasan jer je to doživotna osobina ličnosti, a ne problem koji se može izolovati i lečiti.
Međutim, mnogi pacijenti i njihovi bližnji pronalaze olakšanje uz psihoterapiju. Posebno je korisna kognitivno-bihejvioralna terapija, koja pomaže ua identifikaciji i menjanju nezdravih obrazaca razmišljanja i ponašanja. Luisova dodaje za Very Well Mind i da je dijalektičko-bihejvioralna terapija takođe korisna jer se fokusira na upravljanje emocijama i poboljšanje odnosa.
Ne postoje odobreni lekovi za ovaj poremećaj ličnosti, ali je moguće lečiti neke od simptoma poput anksioznosti ili depresije.
BONUS VIDEO
Svaka 5. porodilja u Srbiji pati od postporođajne depresije