Stručnjaci su pokazali ljudima odgovore profesionalnih psihoterapeuta i ChatGPT-ja na ista pitanja i iznenadiće vas šta je otkriveno.
Sve češće čujemo da nema osobe kojoj nije potrebna ili bi makar koristila psihoterapija, ali smo svesni da redovan rad s dobrim stručnjakom košta, što je jedan od razloga zašto se sve više ljudi za pomoć obraća – veštačkoj inteligenciji.
Bilo zbog manjka novca ili zato što im je teško da se otvore pred nekim, mnogo je ljudi koji pokušavaju da reše svoje probleme dopisujući se u AI aplikacijama, a jedno istraživanje pokazuje zanimljiva saznanja o ovom fenomenu.
U okviru studije objavljene u listu PLOS Mental Health, naučnici su istraživali mogu li ljudi da razlikuju odgovore koje su napisali profesionalni terapeuti od onih koje piše obučen transformer 4 (ChatGPT-4).
NE PROPUSTITE
Stručni panel činilo je 13 psihoterapeuta koji su imali najmanje po pet godina iskustva, većinom u terapiji za parove, a učestvovalo je 830 osoba prosečne starosti 45 godina.
Učesnici studije – 50,6% žena, 47,9% muškaraca i 0,2% nebinarnih osoba – tačno je identifikovalo psihoterapeute samo pet posto češće nego veštačku inteligenciju. Odgovori ChatGPT-ja su ocenjeni više po pitanju svih faktora nego odgovori stručnjaka.
Štaviše, u studiji se navodi da je bilo verovatnije da će odgovori veštačke inteligencije biti ocenjeni kao empatični, kulturološki kompetentni i povezujući. Uz to su bili i duži, s više pozitivnih osećanja, imenica, prideva, glagola, zamenica i priloga od odgovora koje su napisali ljudi.
Učesnici koji su verovali da je terapeut napisao odgovor ocenili su ga više, a oni koji su mislili da je AI generisan niže. To je podstaklo dodatnu analizu koja je otkrila izraženu pristranost atribucije.
Zaključak studije je da ljudi imaju poteškoće da razlikuju odgovore mašina i ljudi.
Kako iskoristiti veštačku inteligenciju za mentalno zdravlje?
– Ovo može biti rani pokazatelj da ChatGPT ima potencijal da poboljša psihoterapeutske procese – zaključili su autori studije.
NE PROPUSTITE
Кonkretno, to bi moglo dovesti do razvoja različitih načina testiranja i osmišljavanja psihoterapijskih intervencija, a to je nešto na šta autori pozivaju stručnjake za mentalno zdravlje da obrate pažnju, s obzirom na sve više dokaza da bi veštačka inteligencija mogla biti integrisana u terapijske postavke.
Stručnjaci su godinama primećivali da bi psihološka praksa mogla da iskoristi inovacije u oblasti veštačke inteligencije – uključujući terapeutske četbote, alate koji automatizuju vođenje beleški i druge administrativne zadatke.
– Iako bi terapija trebalo da bude dostupna svima, nije svima potrebna. Čet-botovi mogu da zadovolje potrebu – rekla je za APA Džesika Džekson, teksaška licencirana psihološkinja.
To znači da bi obuka sa četbotovima mogla da popuni praznine zbog određenih problema mentalnog zdravlja, kao što su poteškoće sa spavanjem, a podrška mentalnom zdravlju bi ovako mogla da bude i pristupačnija i odličan alat za one sa socijalnom anksioznošću kojima je teško da se otvore ljudima.
To sve, naravno, ne znači da mašine treba da zamene pravu, tradicionanu psihoterapiju, koja je vrlo važna za one koji imaju probleme s mentalnim zdravljem i može spasiti život pacijentima, već da je još jedan način da se rad na svom unutrašnjem životu poboljša.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Često se depresija maskira u telesne simptome
NE PROPUSTITE
