Ukoliko ste primetili na licu nešto s ovog spiska, obavezno što pre istražite tehnike disanja, pronađite hobi, pokušajte da promenite način razmišljanja – uradite bilo šta što će vam pomoći da se izborite sa stresom.
Svako s vremena na vreme oseća da je pod stresom, ali kada postane hroničan, može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Stres može povećati rizik od razvoja depresije, kao i da negativno utiče na imuni sistem i poveća rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Poznato je da je moguće rano prepoznati pokazatelje da stres šteti zdravlju, ono što mnogi ne znaju je da stres može da ostavi trag na licu.
Hronični stres se može prikazati na vašem licu na dva načina. Prvo, hormoni koje telo oslobađa kada osećate stres mogu dovesti do fizioloških promena koje negativno utiču na kožu. Drugo, osećaj stresa takođe može dovesti do loših navika kao što je škrgutanje zubima ili grizenje usana, piše medicinska platforma Healthline.
NE PROPUSTITE
Znakovi stresa na licu
1. Akne
Кada osećate da ste pod stresom, vaše telo proizvodi više kortizola, koji vam je možda poznatiji kao "hormon stresa".
Кortizol uzrokuje da hipotalamus proizvodi hormon koji se zove kortikotrofin-oslobađajući hormon (CRH). Smatra se da CRH stimuliše oslobađanje ulja iz lojnih žlezda oko folikula dlake. Prekomerna proizvodnja ulja od strane ovih žlezda može začepiti pore i dovesti do pojave akni.
Iako se veruje da stres izaziva akne, zapravo postoji samo nekoliko studija koje su ispitale vezu.
Studija iz 2017. godine proučavala je efekat stresa na akne kod studentkinja medicine starih od 22 do 24 godine.
NE PROPUSTITE
Istraživači su otkrili da viši nivoi stresa pozitivno koreliraju sa ozbiljnošću akni, pokazali su nalazi objavljeni u medicinskom časopisu Clinical, Cosmetic and Investigational Dermatology. Odnosno, što smo pod većim stresom, više ćemo problema s aknama imati.
2. Kesice ispod očiju
Kese ispod očiju – otok ili nadutost ispod očnih kapaka – sve su češće s godinama jer potporni mišići oko očiju slabe, a tome može doprineti i gubitak elastičnosti.
Istraživanja su otkrila da stres uzrokovan nedostatkom sna povećava znake starenja, kao što su fine bore, smanjena elastičnost i neujednačena pigmentacija.
3. Suva koža
Rožnati sloj epidermisa, tj. stratum corneum, predstavlja spoljašnji sloj kože i on sadrži proteine i lipide koji igraju ključnu ulogu u održavanju hidratacije ćelija kože. Takođe, deluje kao barijera koja štiti donje slojeve kože. Кada stratum corneum ne funkcioniše kako bi trebalo, koža da bude suva, što je često praćeno svrabom.
Prema pregledu više studija iz 2014, objavljenom u listu Inflammation & Allergy Drug Targets, istraživanja sprovedena nad miševima pokazala su da stres narušava funkciju barijere rožnatog sloja epidermisa, što može negativno da se odrazi na zadržavanje vode u koži.
U pregledu se takođe pominje da je nekoliko studija na ljudima otkrilo da stres prilikom razgovora za posao i bračnih problema takođe mogu da uspore sposobnost zaštitne barijere kože da se sama zaleči.
NE PROPUSTITE
4. Osipi
Poznato je da stres može da oslabi vaš imuni sistem, što za posledicu može da ima neravnoteži bakterija u crevima i koži. Кada na koži dođe do ovog disbalansa, tj. do disbioze, to može dovesti do crvenila ili osipa.
Poznato je da stres izaziva ili pogoršava nekoliko stanja koja mogu izazvati osip ili upalu kože, kao što su psorijaza, ekcem i kontaktni dermatitis.
5. Bore
Stres izaziva promene u proteinima u koži i smanjuje njenu elastičnost, a ovaj gubitak elastičnosti može doprineti stvaranju bora.
Takođe, u stresnim periodima se više mrštimo, pa i to može doprineti stvaranju bora.
6. Seda kosa i gubitak kose
Često čujemo da od briga možemo prerano da osedimo, a novija istraživanja to potvrđuju. Melanociti proizvode pigment melanin koji kosi daje boju, a stres može negativno da utiče na melanocite.
Studija iz 2020. godine objavljena u časopisu Nature pokazala je da simpatička nervna aktivnost izazvana stresom može da dovede do nestanka matičnih ćelija koje stvaraju melanocite. Кada ove ćelije nestanu, nove ćelije gube boju i postaju – sede.
Hronični stres, takođe, može poremetiti ciklus rasta kose i dovesti do stanja zvanog telogen efluvium, koje izaziva opadanje veće količine kose nego što je normalno.
7. Oštećenje zuba
Poznato je da stres i anksioznost mogu da izazove škrgutanje zubima, što za posledicu, ukoliko dugo traje, može da izazove trajno oštećenje zuba.
8. Disfunkcije temporomandibularnog zgloba
U pitanju je grupa zdravstvenih problema koji utiču na zglob u kojem se vilica spaja salobanjom, a jedan od faktora rizika je često stiskanje zuba.
9. Crvenilo lica
Stres može da se odrazi na disanje, što može da dovede do toga da lice privremeno pocrveni.
10. Bol u usnama
Mnogi ljudi grickaju usne ili unutrašnju stranu obraza i usana kada su pod stresom.
BONUS VIDEO
Da li znate koliko je stres opasan?
NE PROPUSTITE
