Probiotici deluju tako što poboljšavaju crevnu mikrofloru i jačaju imunitet , a mogu se naći u ovoj hrani
Probiotici su jedan od verovatno najčešće pominjanih dijetetskih suplemenata na svetu. Svaki put kada vam lekar propiše antibiotsku terapiju, on će napomenuti da ne zaboravite probiotike, a bez njih je nezamisliva putna apoteka pred odlazak na letovanje. U slučaju većine zdravstvenih problema mališana koji se često bore s vrtićkim infekcijama, pedijatri napominju da se obavezno daje probiotik, a u ponudi ih ima raznih.
Šta su, zapravo, probiotici?
Probiotici su živi mikroorganizmi i obično se nazivaju "zdravim bakterijama" jer pružaju mnogo blagodeti organizmu. Brojne studije dokazale su da oni poboljšavaju varenje i opšte stanje gastrointestinalnog trakta, poboljšavaju zdravlje srca, a pojedina istraživanja pokazala su da utiču čak i na izgled kože.
Konzumiranje probiotika u obliku suplemenata je jedan od najpopularnijih načina za unos ovih mikroorganizama, ali seoni mogu dobiti i iz hrane.
- Jogurt
Najpopularniji prirodni izvor probiotika je nesumnjivo jogurt, koji pijemo pre svega zbog njegovog predivnog ukusa i činjenice da stvara pravu magiju u kombinaciji s pecivom ili semenkama i voćem u zdravom doručku. Međutim, on je poznat i kao pravi melem za gastrointestinalni trakt, zahvaljujući svom probiotičkom dejstvu.
On sadrži pretežno bakterije mlečne kiseline i bifidobakteriju, ali važno je imati na umu da nemaju baš sve vrste jogurta žive bakterije jer se one ponekad "ubiju" prilikom fermentisanja, zbog čega je važno birati jogurt sa živim i aktivnim kulturama.
- Kefir
Jogurtov najbliži rođak — moćni kefir — možda je još korisniji od njega jer sadrži više mikroorganizama koji blagotvorno utiču na zdravlje creva. Uz to, ove bakterije i sojevi bakterija su raznovrsniji — studija objavljena 2016. godine u naučnom magazinu Frontiers in Microbiology pokazala je da kefirna zrna imaju 61 soj bakterija i gljivica (za razliku od jogurta, koji ima 4-6 sojeva).
Tajna je u tome što se kefir fermentiše duže, objašnjavaju eksperti.
- Kiseli kupus
Kupus iz turšije priznatje kao jedan od najkorisnijih prirodnih probiotika jer je izuzetno bogat probiotičkim kulturama.
Pored toga, bogat je vlaknima, vitaminima C i K, a ima i visok sadržaj gvožđa, kalijuma i natrjiuma. Uz to, obiluje antoksidantima, a na prvom mestu su tu lutein i zeaksatin, koji su ključni za zdravlje očiju.
Međutim, stručnjaci napominju da je važno odabrati nepasterizovani kiseli kupus jer se u procesu pasterizacije ubijaju žive i aktivne bakterije.
- Kiseli krastavčići
Sva fermentisana hrana je prava riznica probiotika, pa izuzetak nisu ni kiseli krastavci, konzervirani u rastvoru soli i vode. Kada se fermentišu neko vreme, oni koriste sopstvene bakterije mlečne kiseline, pri čemu postaju kiseli, a blagotvorno deluju na probavu.
Ipak, imaju i izuzetno visoku koncentraciju natrijuma, pa s njima treba biti oprezan, ali ako vam trebaju probiotici i vitamin K, esencijalna hranljiva materija u zgrušavanju krvi, kiseli krastavčići moraju biti baš izbor.
Ne zaboravite samo da oni u čijem se procesu kiseljenja koristi sirće ne sadrže žive bakterije.
- Neke vrste sireva
Skoro svi tipovi sira su fermentisani, ali to ne znači da svi imaju probiotsko dejstvo. Zbog toga je na etiketama potrebno potražiti sintagme "aktivne kulture" i "žive kulture", koje se mogu naći u gaudi, mocareli, čedaru i dvežem siru.
Ova namirnica je izuzetno hranljiva i bogat izvor proteina, a obiluje i vitaminima i mineralima, uključujući fosfor, selen, kalcijum... Ukoliko ih konzumirate umereno, možete smanjiti rizik od srčanih oboljenja i osteoporoze, ističu eksperti.