Za vrlo kratko vreme, ćerke bivšeg predsednika Predsedništva SFRJ preminule su pod misterioznim okolnostima, a on njegov život ugasio se dve godine kasnije.
Čuveni Cvijetin Mijatović Majo, jedan od istaknutijih članova Narodnooslobodilačke borbe, nakon oslobođenja Jugoslavije posle Drugog svetskog rata obavljao je mnoge visoke i odgovorne funkcije. Zato nije ni čudo što je 1980. godine došao na mesto predsednika Predsedništva SFRJ.
Kako je bio na visokom položaju, uživao je u svim prednostima koje se sa sobom nosio njegov društveni status, a poznate dame su ga obožavale. Bio je u braku s glumicom Sibinom Bogunović Mijatović, s kojom je dobio dve ćerke — Mirjanu i Maju, a nakon Sibinine smrti ostao je udovac. Iste godine kada je Sibina poginula u saobraćajnoj nesreći, preminuo je i čuveni režiser Bojan Stupica, a tri godine kasnije njegova bivša supruga i legendarna glumica Mira Stupica i Cvijetin Mijatović venčali su se.
Iako se u strogom komunističkom društvu skrivalo mnogo toga o privatnim životima visokih funkcionera i njihovih porodica, o ćerkama Cvijetina Mijatovića Maja kolale su razne priče. One su i same na neki način bile javne ličnosti jer su se družile s predstavnicima jugoslovenskog "crnog talasa".
Mirjana Mira Mijatović došla je na svet u Ljubljani 1961. godine, a po Majovom dolasku na mesto predsednika porodica se preselila na Dedinje. Kako se tada pričalo, sestre Mijatović bile su prelepe, nasmejane, pune života i energije, a bile su fatalne za mnoge mladiće tog vremena. Često su viđane u društvu najpopularnijih rokera s početka osamdesetih: Milana Mladenovića i Margite Stefanović Magi iz benda EKV, pevačice Bebi Dol i drugih. Štaviše, upravo je njihov raskošni dom na Dedinju bio mesto sastajanja popularnih muzičara.
— Organizovale su zabave dok ih je čuvala policija. Možete zamisliti kakve su to zabave bile, na koje su dolazile sve gradske face — ispričao je godinama kasnije njihov prijatelj i muzičar Milivoje Petrović - Miško Plavi.
U to vreme rođena je i ideja o osnivanju grupe VIA Talas, koju su činili basista Ekaterine Velike Bojan Pečar, Mira Mijatović, a u jednom trenutku i Miško Plavi i slikar Dušan Gerzić.
— VIA Talas je bila pozitivna ekipa, uvek nasmejani i veseli. Tako i taj "talas", koji vas podseća na nešto što vas ugodno ljulja. Voleli su dolaziti kod meni jer sam imao puno novina, časopisa i fotografija i ploča koje su obožavali da slušaju. Sedeli su na podu, i mogli su da puše. Bili su to klinci iz kvarta — izjavio je jednom prilikom rok kritičar Petar Peca Popović.
Kako je Miško Plavi otkrio, često su vežbali baš u Mijatovićevoj vili, a neretko su smetali predsedniku Predsedništva SFRJ u važnim trenucima. Jednom čak i dok je razgovarao s Brežnjevim!
— Svirali smo u podrumu Mirine vile, a tačno iznad bila je kancelarija njenog oca. Jednom je došao do nas i rekao nam...deco, izvinjavam se što prekidam, ali možete li samo malo stati, jer imam gore Brežnjeva na vezi. Meni je žao što vas prekidam, ali nemojte barem tim činelama udarati, to mi smeta, po bubnjevima možete, to mi ne smeta...Mi smo malo pričekali pa nastavili da sviramo — ispričao je Miško Plavi.
Uspesi su se nizali, ali se iznenada 1983. godine grupa raspala. U njoj su ostali samo Mira i Bojan, koji su zahvaljujući Mijatovićevim vezama potpisali ugovor u Sarajevu i snimili novu ploču "Perfektan dan za banana ribe" kao grupa Talas, s novim muzičarima.
— Mira i ja smo bili najbolji prijatelji. U to vreme između nas postojala je velika razlika u staležima. Otac joj je bio predsednik zemlje, nasledio je moćnu zemlju, a ona je bila potpuno normalna, a i često smo "visili" kod nje u vili. Zvali smo je princeza sa Dedinja — ispričao je Miško Plavi.
Mirina sestra Maja bila je najmlađi član društva, pet godina mlađa od nje. Međutim, kako se to često dešavalo s muzičarima na početku osamdesetih, uskoro je u energičnu i veselu omladinu ušlo zlo — narkotici. Kako se kasnije pričalo, sestre Mijatović i same su joj se odale, najverovatnije kao izraz bunta.
Dok se Mira bavila muzikom, Maja je živela u Sarajevu, najverovatnije kako bi bila zaštićena od "lošeg društva", a vreme je provodila s dizajnerima i velikim umetnicima tadašnje Jugoslavije. Okušala se i kao glumica u Narodnom pozorištu u Sarajevu, a svojevremeno je vodila emisiju "Nedeljno popodne" na TV Sarajevo. Ipak, i ona je nosila svoje tuge...
— Pamtiću je kao devojku sa izuzetnim osmehom i mnogo energije, zgodnu crnku. Podsećala me na Avu Gardner. Znam je dok je još bila zdrava, kada je postala zavisna od droge, počela me izbegavati. Samo smo se čuli telefonom. Mira je bila mirnija od Maje, da li je to njihovo ponašanje bio jedna vrsta revolta prema ocu, ne znam, ali deca 80-ih su bila navučena na drogu — rekao je jednom prilikom Peca Popović.
— Maju su poslali u Sarajevo da ju zaštite od lošeg društva. Bila je jako zgodna ali i slomljena, možda zbog nedostatka majke. Majka im je poginula, a otac imao puno obaveza, a nije lako odrastati bez roditelja, tako se razviju traume za celi život. A kad nema roditelja imate bandu, imate zaštitnike koji to zapravo nisu — istakao je.
Mira se vremenom osećala sve lošije, a navodno se skrivala od drugih, svesna toga da više nije devojka kojoj se svi dive.
— Dok je bila bolesna Mira je izbegavala druge, jer se toga stidela. Ne smem ni pomisliti kakav joj je bio prelaz od devojke oko koje se vrteo ceo svet do devojke koju svi izbegavaju. Strašna mi je pomisao da je morala uvek kod sebe imati određenu količinu novca s kojim bi mogla da kupi drogu. Mislim da je Maja bila ta koja ju je navukla, jer je ona bila znatiželjna i želela je sve da proba. Toga su se stidele, pa su to i skrivale od mene, to je bila njihova slabost i sramota. Pobegle su od nas kako ne bi videli kako se uništavaju — rekao je Miško Plavi jednom prilikom.
Obe sestre preminule su 1991. godine, sa samo nekoliko meseci razmaka.
— Niko nije znao ni kada je umrla Mira, a isto tako puno kasnije saznali smo da je umrla i Maja. To je bila velika sramota, odlazak dve kćeri predsednika države — prisetio se on i dodao da ni sam nije znao od čega su tačno umrle.
Dve godine nakon smrti Maje i Mire, preminuo je i njihov otac Cvijetin. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, u običnoj parceli, iako se očekivalo da će njegovo telo biti pokopano u Aleji narodnih heroja ili zaslužnih građana.
O životu poznatih sestara nije se znalo nešto više od pukih tračeva za vreme njihovog života, a navodno je mnogo toga namerno skrivano i prećutkivano. Iako su bile aktivne u noćnom životu Beograda, one se mogu pronaći na tek ponekoj staroj fotografiji, a još uvek mnogi detalji ostaju misterija...