"Majka mi je umrla na rukama, ostala sam na ulici": Tanja Jovićević otkrila zbog čega je poželela da se ZAMONAŠI

Nekada smo je slušali i gledali na TV ekranima, a danas se bori sa velikim i teškim problemima

Tanja Jovićević je nekada bila legenda rok muzike i žena koja je srca mnogobrojne publike osvojila kao članica kultne grupe "Oktobar 1864".

 

Gromkim glasom ali i neverovatnom energijom na sceni Tanja je brzo pobrala simpatije publike koja ju je proglasila najvećom "rok divom", a nekoliko godina je bila i deo grupe "Ekatarina Velika".

 

Jovićevićevu smo mogli da čujemo do nedavno i u raznim kulturnim centrima širom Srbije, ali je u poslednjih nekoliko godina zapala u tešku krizu iz koje joj je bilo veoma teško da se izvuče.

 

 

Pevačica je u javnosti veoma retko govorila o svom privatnom životu, a sada je odlučila da ispriča sve što joj je stajao na duši godinama.

 

— Ja sam jedinica, uvek sam bila crna ovca, bez dokaza sam osuđivana i bila sam na točkovima dok je život išao pored mene. Moj otac je poklonio stan mojoj sestri od tetke, ali sam tada ostala bez doma, ne beskućnik, nego bez doma. Nisam imala ni pasoš, da bih putovala negde. On je bio bolestan, a roditelji su se razveli kada sam ja imala 13 godina, sve su to krili od mene. Da sam mogla da uzmem neki deo toga, ne bih mogla. Nastavlja se život na točkovima, a ja sam više bila muško nego žensko jer sam stalno radila, stalno me je osuđivao što nije kod mene u bendu, ali prosto, mi smo kolege i nema šanse, prosto izbegavala sam to. Tri godine smo mi ćutali, mislim nije patetika, ali ja se vratim sa turneje i zateknem ćutanje, odbijanje svega. Meni majka umire na rukama, eksplodiralo joj je srce. Da mi je neko dao bilo kakav savet, nemoj tim putem, nego meni niko nije ništa rekao. Kad je mama umrla, jedne zime, bila sam očajna i ostala sam sama. Rodbina se razbežala, kao da sam neki čudak. — rekla je pevačica i nastavila:

 

 

— Desila se neka misterija u njihovim glavama, oni kažu, se*s, droga i rokenrol, a ja od toga ništa nisam konzumirala. Srećem jednu svoju poznanicu, oskudno obučenu sa troje dece, izašla je iz sigurne kuće. Kliknulo mi je, rekla sam joj da dođe da živi kod mene, deca su bila mala. Kad je došla u moj stan bila je totalno istraumirana. Preživela je pakao, a tada kreće moj privatni pakao. Stižu računi, ja u bendu, šaljem novac, ali se ništa ne dešava. Na kraju svega se ispostavi da je dug ogroman. Na kraju ne znam gde je novac završio, nije bilo ni novca ni jednog računa. Ona je sve vreme imala roditelje koji su je zvali da dođe, a ona je meni rekla da ih nema. Advokatica me savetuje da prodam stan ispod cene na aukciji. Zahvalna sam joj, jer mi je pomogla kad su mi izvršitelji kucali na vrata. Smognem snage da nastavim dalje.

 

 

Jovićevićeva se prisetila i kako je završila priča sa voljenim muškarcem koji joj nije doneo boljitak i svetliju budućnost.

 

— Imala sam još jednu polovinu stana koji nije bio proknjižen, pa pošto je on upao u neke dugove, tj. zajedno smo, ja stvarno nisam znala šta se dešava. On je završio u zatvoru, ali ja, naravno, nikada nikog ne bih ostavila na cedilu. Nisam videla dinara od te neke njegove aktivnosti, ali okej, i to sam ispoštovala, išla sam u posete. Najgore je kada vam se rade stvari iza leđa, a vi nemate pojma. Videla sam i tu zatvorsku priču, ali mi je žao što sam to videla. — završava Tanja pred malim ekranima televizije "Pink".