Prilikom tuširanja u vrelim letnjim danima, većina se vodi istim instinktom kako bi se rashladila i postiže sasvim suprotno – bude nam još toplije kad izađemo iz kupatila
Srbija je proteklih dana pogođena vrlo visokim temperaturama, pa smo tako i pre prvog dana leta imali dane u kojima je živa na termometru prelazila 30 stepeni.
Dok neki uživaju na suncu (i, nadamo se, redovno nanose kremu sa zaštitnim faktorom), tokom toplotnog talasa je zaista teško imati prijatan dan jer je, jednostavno, pretoplo i imamo osećaj da nikako ne možemo da se rashladimo.
Mučimo se sa spavanjem, teško nam je da obavimo bilo kakav posao, sve nas nervira, a uglavnom rešenje vidimo u tuširanju. I tu često napravimo najveću grešku!
Tuširanje hladnom ili vrućom vodom tokom leta – šta je najbolje?
Veoma hladna ili vrlo vruća voda prilikom tuširanja značajno utiče na to kakve signale šaljemo svom unutrašnjem sistemu za termoregulaciju.
Ukoliko stanemo pod tuš vruće vode, logično je da će se telo dodatno zagrejati, pa nam je u najvrelijim letnjim danima logično da se tuširamo što hladnijom vodom. Međutim, i ona može da bude kontraproduktivna – telo se prevari da "pomisli" da je hladno i da ne mora da se znoji, a znojenje je prirodni mehanizam za rashlađivanje tela.
To znači da, nakon privremenog olakšanja od osveženja ispod hladnog tuša, kasnije može da nam bude samo još toplije.
Hladan tuš može da bude i vrlo opasan
Glen Koulson, stručnjak u kompaniji Cladding Direct, kaže za britanski Metro, da hladnim tuširanjem zapravo nećemo sniziti osnovnu temperaturu tela, što je ono što organizam sam naporno radi da bi se stabilizovao tokom toplotnog talasa.
Štaviše, on napominje da "uranjanje u ledenu vodu može dovesti do toga da doživimo reakciju na hladni u šok", odnosno da doživimo imerzioni sindrom, što može da ima niz posledica, uključujući hiperventilaciju i čak srčani udar.
Kakvom vodom treba da se tuširamo tokom vrućina?
Dakle, umesto ekstremnog tuširanja hladnom, odlučite se za umerenost – mlaku vodu.
Stručnjaci predlažu da se pred kraj tuširanja postepeno smanjuje toplota vode, u intervalima od po deset sekundi, kako bi se telo aklimatizovalo i postepeno hladilo.
Čekanje nekoliko sekundi između menjanja temperature pomoći će da se snizi ukupna temperatura tela i da ostanemo osveženi.
Savetuje se da se nakon tuširanja obučemo u hladnoj prostoriji, kako se ne bismo znojili u kupatilu. Ipak, savetuje se da se, iako izlazite, obavezno otvori prozor ili uključi ventilacij u kupatilu, kako biste smanjili nivo vlažnosti, odnosno oslobodili se vlažnog vazduha, pa će i u celom stanu ili kući biti prijatnije.
Prilikom sušenja, preporučuje se nežno tapkanje peškirom jer prejako može da izazva trenje i podigne temperaturu tela, što dalje pogoršava znojenje i može da dovede do preterane suvoće i iritacija kože.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Kardiolog preoručuje mere zaštite, hidratacije i ishrane tokom letnjih vrućina