Da li i na koji način na naše mentalno zdravlje može da se odrazi prirodna briga i osećaj uznemirenosti prilikom praćenja situacije na Bliskom istoku?
Otkako je izbio novi sukob na Bliskom istoku, između Izraela i palestinskog Hamasa, društvene mreže preplavljene su uznemirujućem sadržajem.
S obzirom na to da polovinu stradalih Pojasu Gaze čine deca, prizori su posebno potresni i traumatični, a veoma ih je teško izbeći.
Oni snimci iz rata isprva zapanje, šokiraju, naljute, ostave bez reči, a kako dugoročno utiču na korisnike mreža?
Kako je po izbijanju rata u Ukrajini za Time istakla Kero Lubkova, žena rođena u Odesi koja živi u Koloradu, ona se trudi da ne koristi društvene mreže jer ovi uznemirujući prizori utiču na nju i svaki njen sledeći korak.
NE PROPUSTITE
– Definitivno mislim da niko nikada ne bi trebalo da se navikne na gledanje takvih stvari – objasnila je za pomenuti magazin. – Ali se, na neki način, svelo na to. Ako želim da znam šta se dešava u mojoj zemlji, nažalost, moram to da vidim svojim očima.
Prema rečima Džejsona Štajnhauera, autora knjige "Istorija, poremećena: Kako su društvene mreže i internet promenili prošlost", "ljudi žele da se obrazuju, informišu i svedoče", ali je izazov u tome što je problematično koliko je taj sadržaj utkan u mreže koje su, same po sebi, pa... problematične.
Roksen Koen Silver, profesorka psihologije na Univerzitetu u Kaliforniji, koja istražuje medijsko pokrivanje i traume, ističe da količina medija koju neko konzumira i koliko je taj sadržaj eksplicitan može da utiče na mentalno zdravlje. U svom istraživanju je otkrila da ljudi koji su gledali najmanje četiri sata televizijskog programa dnevno u nedelju terorističkog napada 11. septembra 2001 imali veće markere stresa i simptome posttraumatskog stresnog poremećaja od onih koji su televiziju pratili manje.
Štaviše, bili su i u većem riziku da razviju zdravstvene probleme u kasnijim godinama, zaključio je tim koji je predvodila Roksen Koen Silver u studiji objavljenoj 2013. godine.
Naravno, nije moguće izjednačiti iskustvo proživljavanja rata s gledanjem kako se sve odvjia na ekranu, ali ovo istraživanje sugeriše da izveštavanje o događajima u svetu može da ima snažan uticaj na ljude koji nisu direktno pogođeni.
NE PROPUSTITE
Teško je utvrditi kako društvene mreže utiču na mentalno zdravlje u poređenju s tradicionalnim medijima, pošto malo ljudi gleda isklučivo jedno ili drugo, naglašava ova psihološkinja. Ali postoje neke ključne razlike: urednici u medijima odlučuju koji je sadržaj previše za prosečnog gledaoca, pa se on ili ne prikaže ili se naglasi da fotografije i snimci mogu biti uznemirujući. Međutim, na društvenim mrežama može da osvane bilo šta, bez upozorenja, pre nego što ga administratori uklone.
Zbog toga je verovatno bolje ne pratiti situaciju, koliko god vas potresala i zanimala, iz minuta u minut, već čekati relevantne informacije i izlagati se manje ili manje često sadržajima koji mogu da vas uznemire.
Takođe, društvene mreže su vrlo pogodne za širenje dezinformacija i propagande, pa s njima treba biti vrlo oprezan.
BONUS VIDEO
Ispovest Srpkinje koja je preživela napad Hamasa
NE PROPUSTITE
