Zaboravljao je gde se nalazi i zašto je tu: Kako prepoznati DEMENCIJU, stanje od kog boluje Brus Vilis?

Koji su najčešći simptomi demencije, progresivnog stanja koje je dijagnostikovano živoj legendi Holivuda Brusu Vilisu?

Nakon što je početkom prošle godine objavljeno da se američki glumac Brus Vilis povlači iz Holivuda zbog dijagnoze afazije, koja utiče na njegove kognitivne sposobnosti i govor, juče je porodica saopštila da je stanje još teže.

Brus Vilis zvanično boluje od demencije, navodi se u zvaničnom saopštenju porodice Vilis.

– Otkako smo na proleće 2022. godine objavili da je Brusu postavljena dijagnoza afazije, njegovo stanje je napredovalo i sada imamo određeniju dijagnozu: frontotemporalna demencija (poznata kao FTD, prim. nov) – stoji u izjavi za medije objavljenoj na sajtu Udruženja za frontotemporalnu degeneraciju.

 

– Nažalost, problemi s komunikacijom su samo jedan od simptoma bolesti s kojom se Brus suočava. Iako je bolno, olakšanje je to što je konačno uspostavljena jasna dijagnoza – navodi porodica legendarnog glumca.

 

Kako su ranije pričali prijatelji i saradnici slavnog akcionog junaka, Brus Vilis se već neko vreme osećao loše na snimanjima

 

Džesi V. Džonson, koji je s Brusom radio na filmu "White Elephant", ističe da je bilo očigledno da to nije čovek kog poznaje godinama.

– Znam zašto si ti ovde i znam zašto si ti ovde, ali zašto sam ja ovde? – pitao je Vilis jednom dvojicu članova ekipe na setu.

 

Šta je demencija?

Demencija je stanje koje mahom pogađa stariju generaciju, a predstavlja progresivno i nepovratno opadanje intelektualnih sposobnosti i viših mentalnih funkcija. To podrazumeva mišljenje, pamćenje, govor, inteligenciju, učenje...

Ipak, valja imati u vidu da demencija nije jedno oboljenje — ona se javlja kod čak 150 različitih bolesti i reč je o terminu kojim se opisuje niz simptoma, koji utiču na memoriju i mogućnost razmišljanja, obrađivanja informacija i komunikacije.

 

Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, više od 55 miliona ljudi širom sveta živi s demencijom, a svake godine se dijagnostikuje novih 10 miliona slučajeva.

Medicinska platforma Healthline izdvojila je niz simptoma koji ukazuju na ovo teško stanje.

 

Kako prepoznati demenciju?

 

• Problemi u pronalaženju adekvatnih reči

 

Jedan od ranih znakova demencije jeste proteškoća da se izrazimo na pravi način ili objasnimo nešto precizno. Prema navodima Healthline-a, tada osoba zastane usred rečenice i nema predstavu kako bi mogla da je nastavi.

 

• Apatija

 

Znak demencije može da bude i iznenadni gubitak interesovanja za aktivnosti i hobije u kojima je osoba ranije uživala. To može da podrazumeva čak i provođenje vremena s porodicom i prijateljima, pa pojedinac deluje apatično.

 

• Poteškoće u kratkoročnoj memoriji

 

Među prvim pokazateljima demencije jeste problem u kratkoročnoj memoriji, koji može da bude veoma neupadljiv.

Recimo, neko ko ima demenciju može da se seća događaja o pre mnogo godina, ali ne i šta je doručkovala tog dana. Kako ističe Healthline, takvi ljudi zaboravljaju gde su nešto ostaviti, ne mogu da se sete zašto su ušli u određenu prostoriju ili šta su planirali da rade u toku dana.

 

• Loše prilagođavanje na promene

 

Ljudi u ranim fazama demencije mogu da se osete uplašeno kada se suoče s nekom promenom u životu, pa iznenada ne znaju i nemogu da prate šta se dešava i govori oko njih.

 

• Promene raspoloženja

 

Ukoliko ste osoba s demencijom, možda nećete lako sami kod sebe preporznati ovaj simptom, ali on se jasno uočava kod drugih. Kod ljudi koji žive sa ovim stanje, promene raspoloženja su čest simptom, a zabeleženo je da u ranim fazama demencije može da se javi čak i depresija.

Primećeni su i anksioznost, čest osećaj straha, kao i uzrujanost kada se naruši neka dnevna rutina ili kada se dementna osoba nađe u situaciji, prostoriji ili okruženju koje joj nije poznato.

 

• Problemi u praćenju priče

 

Ljudi s demencijom mogu da imaju problem u praćenju neke priče prilikom slučanja ili, recimo, gledanja televizije. Može da se dogodi da zaborave značenje nekih reči.

 

• Problemi u svakodnevnom životu

 

Kod ljudi koji imaju demenciju, čak i najjednostavnije obaveze mogu da budu problem. Na primer, izazov može biti praćenje recepta prilikom kuvanja, igranje društvene igre čija pravila dobro poznaju itd.

 

• Loša prostorna orijentacija

 

Jedan od ranih znakova demencije jeste i loša orijentacija uprostoru, čak i kada treba prepoznati neko mesto koje je dobro poznato.

 

• Konfuzija

 

Kako piše Healthline, neko ko je u ranoj fazi demencije često može da ima osećaj konfuzije. Mogu da imaju problem s prepoznavanjem lica, prisećanjem koji je dan u nedelji ili mesec u godini, pa čak i u tome da shvate gde se nalaze.

 

• Loša procena

 

Jedna od posledica kognitivnog opadanja jeste i poteškoća u donošenju odluka, odnosno loša procena u, recimo, tome da li je neka situacija opasna. Tako mogu iz čista mira da pređu ulicu u kojoj se saobraćaj kreće ili da usred zime izađu u letnjoj odeći.

 

• Ponavljanje

 

Repetitivnost je jedna od glavnih karakteristika demencije, bez obzira na to da li je u pitanju ponavljanje već završenih radnji ili više puta ispričanih priča.