Jedno od oboljenja o kojima često slušamo proteklih godina je sindrom usled kog dolazi do poremećaja u radu štitaste žlezde
Oboljenje poznato i kao Hašimotov sindrom podrazumeva smanjeu funkciju štitaste žlezde i može izazivati brojne komplikacije ukoliko se ne leči na vreme
Proteklih godina sve češće čitamo o Hašimotovom tireoiditisu, o kom je više poznatih ličnosti otvoreno pričalo.
Tako je hrvatska pevačica Jelena Rozga istakla da se suočila s ovim oboljenjem, nakon čega je morala da se više posveti sebi i svom unutrašnjem miru.
– Više nisam u velikom stresu. Neću da jurim, pogotovo po pitanju posla. Čuvam zdravlje, više cenim svoje slobodno vreme, znam da kažem "ne". Naučila sam i to. Morala sam zbog zdravlja, jer imam problema sa srcem i štitnom žlezdom i to više ne krijem. Štitnu žlezdu apsolutno više nemam i sad sam rekla: "E sad je dosta, 'ajde da malo i ja uživam" – istakla je ona jednom prilikom.
NE PROPUSTITE
I srpska pevačica Sanja Vučić svojevremeno je pričala o svom stanju i borbi sa Hašimotovom bolešću, za koju ističe da nije toliko strašna koliko ponekad deluje i da je najvažnije lečenju pristupiti bez stresa.
– Žao mi je što se Hašimoto predstavlja kao bauk, a u stvari je stanje sa kojim se može sasvim dobro živeti. Najneprijatnija je, u stvari, činjenica da morate da uzimate terapiju dok ste živi, ali ako ljudi svakog jutra piju kafu, zašto ja pola sata pre doručka ne bih popila jednu tableticu? Jednostavnije rečeno, kad doživite stres ili se duže vreme nervirate, a moguće je i da imunitet “zabaguje”, u telu počnu da se stvaraju antitela koja štitnu žlezdu doživljavaju kao neprijatelja – rekla je Sanja u jednom intervjuu.
- Šta je Hašimotova bolest?
Kod pacijenata kojima je utvrđen Hašimotov tireoiditis bela krvna zrnca i antitela napadaju i razaraju tkivo štitne žlezde, što dalje vodi do smanjene proizvodnje tiroidnih hormona, odnosno hipotireoze. Zbog toga je ovo stanje glavni uzrok smanjenja funkcije štitaste žlezde.
Uglavnom se javlja kod žena — čak sedam puta više. Medicina još uvek nije sigurna zbog čega ćelije imunog sistema na ovakav način razaraju tireoidu, ali se veruje da su vodeći faktori pol i genetska sklonost. Iako su zabeleženi slučajevi Hašimotove bolesti kod mladih žena, najčešće se javlja između 40. i 60. godine.
NE PROPUSTITE
- Simptomi Hašimotove bolesti
Ovo oboljenje spada u one koje imaju toliko nespecifičnih pokazatelja da se ponekad bolest prepozna kasnije jer se isprva posumnja na neka druga stanja. Na samom početku bolesti javlja se vrlo malo simptoma — ili čak nijedan, ali se vremenom oni ispoljavaju.
Neki od mogućih znakova bolesti su:
- poremećaj menstrualnog ciklusa
- osećaj utrnulosti
- smanjeno znojenje
- osećaj umora
- pospanost
- nedostatak energije
- poremećaj koncentracije
- osetljivost na hladnoću
- osećaj nelagode u predelu vrata
- gojenje
- bolovi u zglobovima
- grčevi u mišićima
- slabost mišića u donjem delu tela
- promuklost
- usporenost
- konstipacija
- suva koža
- pojačano opadanje kose i njen loš kvalitet
- lomljivi nokti
- Kako utvrditi Hašimotovu bolest? Koje analize treba uraditi?
Nakon što primetite neki od ovih simptoma, obavezno je obratiti se izabranom lekaru, koji će vas uputiti na dalje analize i pregled endokrinologa.
Lekari obično počinju s proverom nivoa TSH hormona, koji se sintetiše u prednjem režnju hipofize i reguliše koncentraciju hormona štitne žlezde. Potom se rade još i FT4 i FT3, hormoni ključni za normalan rast i razvoj organizma i za regulaciju mnogih metaboličkih procesa.
Preporučuje se da se odrede i markeri autoimunog procesa u štitastoj žlezdi — TPOat i TGat, zatim hormon hipofize prolaktin, kao i kompletna krvna slika, masti i osnovni metabolički panel analiza. Uz to, obično se izvodi i ultrazvučni pregled štitaste žlezde.
- Hašimotov sindrom — lečenje
U slučaju da uprkos ovom stanju štitasta žlezda funkcioniše normalno, preporučuje se redovno praćenje. Međutim, ako je funkcija narušena, neophodni su lekovi.
To uglavnom podrazumeva nadoknađivanje levotiroksina, sintetičkog hormona koji zamenjuje hormon štitne žlezde tiroksin (T4) i koji nema neželjene efekte. Osobe kojima je potreban ovaj lek najverovatnije će ga koristiti celog života, a njegovom redovnom upotrebom postiže se normalan nivo hormona i povlačenje simptoma bolesti. Naravno, neophodne su redovne analize kako bi se pratilo ovo stanje i da bi lekar menjao doze leka u skladu s trenutnim stanjem.
NE PROPUSTITE
- Ishrana kod Hašimotove bolesti
Kao i u slučaju svih drugih medicinskih stanja, preporučuje se izbalansiran i zdrav način ishrane. To podrazumeva: sveže voće i povrće, semenke suncokreta, morsku ribu, riblja ulja, integralne žitarice, mahunarke..
Budući da mogu da utiču na hormone štitne žlezde ili na apsorpciju lekova, obično se predlaže da se iz ishrane izbace ili na minimum svedu kikiriki, kupus, kelj, senf, soja, brokoli, pasulj i laneno seme.
Idealna je ishrana zasnovana na biljnim vlaknima, a koristiće i pojačan unos vode — najmanje 8-12 čaša dnevno.
- Posledice nelečene Hašimotove bolesti
U slučaju da lečenje izostane, Hašimotov tireoiditis može da izazove brojne komplikacije. Samo neke od njih su povišen holesterol, srčani problemi, anemija, gubici svesti, smanjen libido, depresija...
Jedna studija etiopskih naučnika, čiji su rezultati objavljeni 2016. u naučnom listu "Međunarodni časopis reproduktivne biomedicine", pokazala je da nelečena Hašimotova bolest u trudnoći vodi razvoja srčanih, moždanih i bubrežnih defekta kod ploda.
NE PROPUSTITE
