Ljudi koji žive s (visoko)funkcionalnom depresijom svakog dana nose masku i, za razliku od onih kojima je dijagnostikovana depresija, uspevaju da ispunjavaju svoje obaveze. A kako se, zapravo, osećaju gotovo svake sekunde svog dana — ne zna niko osim njih samih.
Funkcionalna depresija predstavlja vid izmenjenog ponašanja i još uvek nije kategorizovan kao zvanična psihijatrijska dijagnoza. Ipak, ovaj termin je i te kako zastupljen i koristi se da bliže opiše ljude koji su spoljnom svetu produktivni, uspešni, ispunjavaju ciljeve, obavljaju zadatke, ali kada se završe radni dan i obaveze — troše "unutrašnje resurse".
Ona je slična "maskiranoj depresiji", koja se ne ispoljava na uobičajen način već kroz telesne tegobe i bolove koje nemaju jasan medicinski uzrok. Obično osobe koje pate od funkcionalne depresije imaju i distimiju, hronično subdepresivno raspoloženje kod kog depresivnost još uvek nije dostigla intenzitet potreban za dijagnozu depresije. Takvo stanje može da traje godinama, a veoma je važno da se osoba koja ima (visoko)funkcionalnu depresiju na vreme obrati za pomoć kako bi na vreme sprečila razvoj pune depresije i daljih duševnih smetnji.
Za razliku od tipične depresije, koja onemogućava ljude da rade stvari koje su ranije mogli ili da uživaju u nekim aktivnostima i ljudima, ovakva depresija ne parališe čoveka. On uspeva da izvrši svoje obaveze, dakle funkcionalan je, ali su tu simptomi depresivnog raspoloženja koji prete da se dalje razvijaju i utiču na život.
Obično takvi pojedinci imaju dva ili više ovih simptoma tokom najmanje dve godine:
- smanjen ili povišen apetit
- nesanica ili preterano spavanje
- hronični manjak energije i osećaj zamora
- samopouzdanje niže nego ranije
- teškoće u koncentrisanju i odlučivanju
- osećaj tuge i bespomoćnosti
Kako je živeti s visokofunkcionalnom depresijom?
Kako su za Healthline istakli ljudi koji se svakodnevno bore s ovim stanjem, postoje stvari koje njihova okolina ne razume.
— Neki depresivni ljudi ne mogu da idu na posao ili u školu, njihov učinak pati zbog depresije — kaže klinički socijalni radnik Ešli Smit. — To nije slučaj ljudi s visokofunkcionalnom depresijom. Oni i dalje mogu da funkcionišu u životu, makar većim delom.
Ali to što uspevaju da završe obaveze ne znači da je njima lako da preguraju dan, a ova svedočenja mogu donekle da nam približe njihovo stanje.
8 stvari koje osobe s funkcionalnom depresijom žele da znamo o njima
- 1. Stalno imaju osećaj da se "foliraju"
— Često čujemo za sindrom prevaranta, kada ljudi imaju osećaj da se pretvaraju i nisu takvi kakvima ih drugi doživljavaju. Postoji oblik toga kod onih koji imaju tešku depresiju i druge vidove mentalnih bolesti. Postajete prilično vešti u "glumljenju sebe", igranju uloge sebe koju ljudi očekuju da vide i dožive — kaže publicista Danijel iz Merilenda.
NE PROPUSTITE
- 2. Moraju da dokazuju da se muče i da im treba pomoć
— Niko ti ne veruje da se tako osećaš jer ti se život ne raspada. Bila sam suicidan i blizu toga da sve okončam na univerzitetu i niko mi nije verovao jer nisam propuštala časove niti izgledala neuredno. Tako je i na poslu. Moramo da verujemo ljudima kada traže podršku — kaže spisateljica Ališa iz Toronta.
- 3. Dobri dani su relativno normalni...
— Dobar dan je kada ustanem pre alarma ili kad on zazvoni, istuširam se, našminkam — kaže stručnjakinja za softvere Kristijan iz Dalasa. — U dobrim danima imam fokus i mentalnu jasnoću, osećam se kao sposobna i produktivna osoba.
- 4. ... ali teški dani su nepodnošljivi
— Međutim, u lošim danima... Mučim se da ustanem, moram stvarno da se dosta stidim sebe da bih se naterala da odem pod tuš i spremim se. Našminkam se, pa niko ne obraća pažnju na ono iznutra. Ne želim da pričam ni sa kim, ne želim da me niiko dira. Pretvaram se da sam dobro jer moram da platim kiriju i ne mogu da komplikujem svoj život još više. Posle posla, samo hoću da odem u sobu i bezumno skrolujem po Intagramu i Jutjubu, jedem brzu hranu, osećam se bedno i ponižavam samu sebe. Imam više teških dana nego dobrih, ali toliko sam se izveštila u "foliranju" da ni moji saradnici ni poslodavac ništa ne vide. Često hvale moj učinak na radu. A ja znam da nisam uradila koliko sam mogla.
- 5. U teškim danima funkcionisanje zahteva ogromnu energiju
— Za sve mi treba više vremena, često gledam u jednu tačku, pokušavam da uspostavim kontrolu nad samom sobom. Kolege me lako iznerviraju, samokritična sam, a sve vreme se trudim da niko ništa ne primeti da ne bi mislili da nisam sposobna — kaže stručnjakinja za marketing Kortni iz Severne Karoline.
- 6. Muče se da se fokusiraju i nikad nemaju osećaj da su dali sve od sebe
— Nekad ne uspevam ni u čemu. Treba mi ceo dan da uradim par stvari ili se ceo dan ne dešava ništa — objašnjava portparolka Tonja iz Kalifornije. — Dešava se da pišem nešto i dok kucam suze mi idu niz lice.
NE PROPUSTITE
- 7. Iscrpljujuće je
— Život s visokofunkcinalnom depresijom je ekstremno iscrpljujući. On podrazumeva da se ceo dan smeškate i smejete na silu dok vas izjeda osećaj da svi okolo samo tolerišu vas i vaše postojanje. Znate da ste beskorisni, traćenje kiseonika... i radite sve da dokažete da nije tako, tako što ćete biti najbolji đak, najbolja ćerka, najbolji zaposleni koji možete da budete — kaže studentkinja prava Megan iz Njujorka.
- 8. Apel za pomoć je najvažnije što mogu da urade za sebe
— Obraćanje nekome za pomoć vas ne čini slabom osobom. Zapravo, čini vas sasvim suprotnim! — kaže turistička agentkinja Kejt iz Njujorka.
Koji još znaci za uzbunu postoje?
Pored gorepomenutih simptoma, koji su povezani s depresivnim raspoloženjem, postoji još nekoliko kriterijuma po kojima se prepoznaje osoba koja pati od (visko)funkcionalne depresije:
- depresivno raspoloženje koje se karakteriše pomenutim simptomima traje najmanje dve godine, uz olakšanje koje nije duže od dva meseca
- osoba nikad nije iskusila period manije ili hipermanije
- simptomi depresije ne mogu da se objasne nekim drugim medicinskim stanjem ili upotrebom narkotika
- simptomi i depresivno raspoloženje mogu da naškode funkcionisanju u nekoj oblasti života (mada ne moraju!).
NE PROPUSTITE
