Ukoliko izbegavate društvena okupljanja i znojite se i osećate ubrzan rad srca kad ste okruženi ljudima, moguće je da je vaš problem mnogo veći od obične stidljivosti
Socijalna anksioznost, koji se ponekad naziva i socijalnom fobijom, vrsta je anksioznog poremećaja koji izaziva ekstreman strah u društvenim situacijama.
Ljudi koji pate od nje teško je da razgovaraju s druguma, upoznaju nove osobe i budu na društvenim okupljanjima, strahuju od toga da će ih drugi procenjivati i anilizirati — čak i kad su svesni da je njihov strah iracionalan.
Mnogi je neretko mešaju sa stidljivošću, koja je kratkoročna i ne utiče na život. Socijalni anksiozni poremećaj je, s druge strane, uporan i iscrpljujući i može da utiče na uspeh na poslu ili u školi, kao i na uspostavljanje bliskih odnosa i komunikacije s ljudima van porodice. Sudeći prema podacima Američke asocijacije za anksioznos ti depresiju, oko 15 miliona odraslih Amerikanaca pati od ovog poremećaja, dok se procenjuje da se u svetu s njim bori 2-5 odsto populacije.
NE PROPUSTITE
- Koji su simptomi socijalne anksioznosti?
Prvi znaci mogu se javiti već oko 13. godine, a karakteristično je da se u socijalnoj interakciji javljaju:
- rumenilo
- ubrzan rad srca
- mučnina
- prekomerno znojenje
- vrtoglavica
- drhtanje
- otežan govor
Kada je reč o psihološkim problemima, oni se često svoje na intenzivan osećaj zabrinutosti zbog socijalne situacije i strah koji traje više dana ili nedelja pre nekog društvenog događaja, a tu su i izbegavanje takvih okupljanja ili pokušavanje da se sakrijete na njima, osećaj stida u društvu, pa čak i straha da će ljudi primetiti zabrinutost. Takve osobe neretko osećaju potrebu za alkoholom u društvenim situacijama i izbegavaju odlazak na posao ili u školu.
- Šta izaziva socijalni anksiozni poremećaj?
Nije poznat precizan uzrok ove vrste anksioznosti, ali novija istraživanja ukazuju da bi ona mogla biti posledica spoljnih faktora i genetike. Negativna iskustva koja doprinose njegovom razvoju svakako potiču od vršnjačkog nasilja, konflikta u porodici ili seksualnog zlostavljanja. Dodatno mu mogu doprineti problemi kao što su disbalans serotonina, hormona sreće koji utiče na samopouzdanje i reguliše raspoloženje, kao i povišena aktivnost amigdale, grupe neurona u centralnomn nervnom sistemu koji kontroliše strah i osećanja i misli vezana za anksioznost.
NE PROPUSTITE
Posebno je interesantno to što su istraživanja pokazala da su anksiozni poremećaji nasledni, iako nauka još uvek nije dokazala da se socijalna anksioznost može povezati s genetikom. Recimo, dete može da razvije anksiozni poremećaj ako usvoji takav model ponašanja od roditelja koji se bori s njim, ali zahvaljujući imitiranju, a ne naslednom faktoru.
- Kako pomoći sebi?
Najčešće se preporučuju izbegavanje kofeina i pobošljanje sna, ali ono što je najvažnije jeste u svakodnevnom životu primenjivati tehnike meditacije ili relaksacije. Pravilna i zdrava ishrana poznat su lek i za telo i um, kao i redovna fizička aktivnost. Neophodno je promeniti sliku o samom sebi i raditi na sticanju novih navika i ponašanja kako bi se poboljšali samopouzdanje, emocionalna i socijalna inteligencija.
- Kako se leči socijalna anksioznost?
U skladu s težinom stanja, lečenje ovog poremećajaje različito od osobe do osobe: nekome je porteban jedan pristup, dok drugi koriste više načina tretiranja poremećaja.
Najzastupljeniji su:
- kognitivna terapija (učenje da se anksioznost kontroliše opuštanjem i disanjem i zamenjivanjem negativnih misli pozitivnim)
- desenzitizacija (postepeno suočavanje sa situacijama koje izazivaju strah)
- grupna terapija (savladavanje socijalnih veština i tehnika u interakciji i društvenim okolnostima)
- po potrebi se uključuju i lekovi
NE PROPUSTITE
