icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

ne, to nije stidljivost!

Samo kad pomislite na društvenu situaciju, osetite nemir i strah? Evo šta je SOCIJALNA ANKSIOZNOST i kako je savladati

Podeli:

Ukoliko izbegavate društvena okupljanja i znojite se i osećate ubrzan rad srca kad ste okruženi ljudima, moguće je da je vaš problem mnogo veći od obične stidljivosti

foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

Socijalna anksioznost, koji se ponekad naziva i socijalnom fobijom, vrsta je anksioznog poremećaja koji izaziva ekstreman strah u društvenim situacijama.

 

Ljudi koji pate od nje teško je da razgovaraju s druguma, upoznaju nove osobe i budu na društvenim okupljanjima, strahuju od toga da će ih drugi procenjivati i anilizirati — čak i kad su svesni da je njihov strah iracionalan.


Mnogi je neretko mešaju sa stidljivošću, koja je kratkoročna i ne utiče na život. Socijalni anksiozni poremećaj je, s druge strane, uporan i iscrpljujući i može da utiče na uspeh na poslu ili u školi, kao i na uspostavljanje bliskih odnosa i komunikacije s ljudima van porodice. Sudeći prema podacima Američke asocijacije za anksioznos ti depresiju, oko 15 miliona odraslih Amerikanaca pati od ovog poremećaja, dok se procenjuje da se u svetu s njim bori 2-5 odsto populacije.

 

 

  • Koji su simptomi socijalne anksioznosti?


Prvi znaci mogu se javiti već oko 13. godine, a karakteristično je da se u socijalnoj interakciji javljaju:

 

  • rumenilo
  • ubrzan rad srca
  • mučnina
  • prekomerno znojenje
  • vrtoglavica
  • drhtanje
  • otežan govor

 

Kada je reč o psihološkim problemima, oni se često svoje na intenzivan osećaj zabrinutosti zbog socijalne situacije i strah koji traje više dana ili nedelja pre nekog društvenog događaja, a tu su i izbegavanje takvih okupljanja ili pokušavanje da se sakrijete na njima, osećaj stida u društvu, pa čak i straha da će ljudi primetiti zabrinutost. Takve osobe neretko osećaju potrebu za alkoholom u društvenim situacijama i izbegavaju odlazak na posao ili u školu.

 

Anksioznost, Napad anksioznosti, Anksiozni napad, napad panike
foto: Shutterstock
  • Šta izaziva socijalni anksiozni poremećaj?


Nije poznat precizan uzrok ove vrste anksioznosti, ali novija istraživanja ukazuju da bi ona mogla biti posledica spoljnih faktora i genetike. Negativna iskustva koja doprinose njegovom razvoju svakako potiču od vršnjačkog nasilja, konflikta u porodici ili seksualnog zlostavljanja. Dodatno mu mogu doprineti problemi kao što su disbalans serotonina, hormona sreće koji utiče na samopouzdanje i reguliše raspoloženje, kao i povišena aktivnost amigdale, grupe neurona u centralnomn nervnom sistemu koji kontroliše strah i osećanja i misli vezana za anksioznost.

 

Posebno je interesantno to što su istraživanja pokazala da su anksiozni poremećaji nasledni, iako nauka još uvek nije dokazala da se socijalna anksioznost može povezati s genetikom. Recimo, dete može da razvije anksiozni poremećaj ako usvoji takav model ponašanja od roditelja koji se bori s njim, ali zahvaljujući imitiranju, a ne naslednom faktoru.

 

  • Kako pomoći sebi?


Najčešće se preporučuju izbegavanje kofeina i pobošljanje sna, ali ono što je najvažnije jeste u svakodnevnom životu primenjivati tehnike meditacije ili relaksacije. Pravilna i zdrava ishrana poznat su lek i za telo i um, kao i redovna fizička aktivnost. Neophodno je promeniti sliku o samom sebi i raditi na sticanju novih navika i ponašanja kako bi se poboljšali samopouzdanje, emocionalna i socijalna inteligencija.

 

  • Kako se leči socijalna anksioznost?


U skladu s težinom stanja, lečenje ovog poremećajaje različito od osobe do osobe: nekome je porteban jedan pristup, dok drugi koriste više načina tretiranja poremećaja.


Najzastupljeniji su:

 

  • kognitivna terapija (učenje da se anksioznost kontroliše opuštanjem i disanjem i zamenjivanjem negativnih misli pozitivnim)
  • desenzitizacija (postepeno suočavanje sa situacijama koje izazivaju strah)
  • grupna terapija (savladavanje socijalnih veština i tehnika u interakciji i društvenim okolnostima)
  • po potrebi se uključuju i lekovi

 

 

Inicijalizacija u toku...