Svetska zdravstvena organizacija (SZO) početkom oktobra je dala i zvaničnu definiciju dugog kovida, što je sindrom koji pogađa određen procenat ljudi koji obole od virusa kovid-19.
U poslednje vreme sve više i češće možemo čuti da se u nekim slučajevima manifestovao dugi kovid. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) početkom oktobra je dala i zvaničnu definiciju dugog kovida.
NE PROPUSTITE
Dok smo svesni da se većina ljudi oporavi od virusa kovid-19 tokom nekoliko sedmica, neki su iskusili produžene simptome, koji su trajali četiri ili više nedelja. Tada je u pitanju, takozvano, "post kovid-19 stanje", koje se dešava kod individualaca koji "imaju simptome barem dva meseca nakon što im je dijagnostikovan kovid i ne mogu biti objašnjeni drugom dijagnozom".
Objašnjenje dugog kovida podrazumeva i uobičajene simptome, poput umora, kognitivnih disfunkcija i ostalih simptoma koji negativno utiču na svakodnevno funkcionisanje. Oni se vremenom mogu promeniti ili potpuno nestati.
Kako dugi kovid može uticati?
Osim već pomenutih disfunkcija, zamora i kratkog daha, što može varirati, neke komplikacije uključuju čak i srčani udar. Tokom akutne bolesti, moguća su i tri niza simptoma:
1. respiratorni simptomi, uključujući kašalj i kratak dah
2. muskuloskeletni simptomi, uključujući glavobolje, zamor, bol u mišićima
3. abdominalni bol, dijareja, povraćanje
Neka istraživanja sa američkih univerziteta pokazala su da dugi kovid može da podseća i na sindrom hroničnog umora, tj. mijalgični encefalomijelitis.Kako se navodi, ovo nije samo psihički ili mentalni zamor, već stalni i ponavljajući problem koji utiče na pluća, srce, krvne sudove i ostale organe i tkiva.
NE PROPUSTITE
Koliko dugo traje?
Simptomi dugog kovida, kod oko 10 do 20 posto ljudi, traju nedeljama ili mesecima. Ipak, navodi se da se ne može jasno precizirati koliko dugo će trajati kod neke osobe. Pojavljuju se i podaci da su ljudi koji su bolovali od SARS virusa imali simptome koji su trajali čak četiri godine. Takođe, navodi se da postoje pacijenti koji su imali korona virus i prvom talasu infekcije, a još uvek se nisu kompletno oporavili.
Postoji li prevencija?
Naravno, sve počinje od edukacije i svesti o ovom problemu, a jako važna je i vakcinacija. Vakcinacija smanjuje rizik od infekcije kovidom-19, kao i posledičnih simptoma koji mogu rezultirati dugim kovidom. Tu su i dobro poznate mere poput nošenja zaštitnih maski, socijalnog distanciranja, samoizolacije ukoliko se osetite bolesno ili imate neke simptome virusa korona... Ove mere su posebno važne kada su u pitanju deca mlađa od 11 godina, a koja takođe mogu razviti simptome dugog kovida.
NE PROPUSTITE
