Fibromialgija je hronično stanje čiji je glavni simptom mišićno-skeletni bol, uglavnom u nekoliko regija, praćen umorom, poremećajima sna, memorije...
Termin fibromialgija (fibrozitis, fibromiozitis, miofascijalni bolni sindrom) odnosi se na dugotrajno (hronično) stanje, koje uzrokuje bol u mišićima i kostima, opšti zamor, osetiljivost, kognitivne poremećaje i probleme sa snom.
Nekada je ovo stanje teško razumeti čak i kada ste zdravstveni stručnjak. Simptomi fibromialgije često su slični simptomima drugih stanja, a ne postoje testovi koji potvrđuju dijagnozu. U vezi sa tim, često se fibromialgija dijagnostikuje kao neki drugi poremećaj.
NE PROPUSTITE
Koji su simptomi?
Verovatno ste nekad čuli nekoga ko kaže "sve me boli". Fibromialgija baš ima veze sa regijama bola. Bol u tim regijama je tup i stalan. Doktor može da dijagnostikuje fibromialgiju ako ste iskusili mišićno-skeletni bol u 4 od 5 regija bola koje se odnose na kriterijume dijagnoze fibromialgije. Neka od kritičnih mesta jesu vrat, ramena, leđa... Proces dijagnostike odnosi se na područja bola, ali i ozbiljnost i oštrinu bolova, dok se ranije akcenat stavljao na dužinu trajanja bola.
Još neki od simptoma jesu umor, problemi sa spavanjem, spavanje duži vremenski period bez osećaja odmora, glavobolje, depresija, anksioznost, bol i tupi bol u donjem stomaku, suve oči, problemi s bešikom...
Fibromialgija utiče na vaše emocije, nivo energije...
Šta je fibro-magla (fibro fog)?
Fibro-magla ili moždana magla odnosi se na stanje ljudi koji ga opisuju kao nejasno. Ono podrazumeva rupe u memoriji, teškoće sa koncentrisanjem, problem s održavanjem pažnje...
Mnogima je ova magla više uznemirujuća nego sami bolovi.
Koga više pogađa?
Ozbiljnija je kod žena nego kod muškaraca. Kod žena je bol rašireniji, a jutarnji umor veći nego kod muškaraca. Česte su i bolne menstruacije. Ipak, češće se dijagnostikuje muškarcima. Ipak, i dalje je nedovoljno istraživanja koja bi dala konkretne odgovore. Menopauza bi mogla da učini fibromialgiju ozbiljnijom, a situaciju komplikuje to što su simptomi menopauze i fibromialgije gotovo identični.
NE PROPUSTITE
Na kojim delovima tela se javlja?
Česti okidači bola uključuju potiljak, vrh ramena, grudi, kukove, kolena, laktove. Bolovi u 4 od 5 regija, ukoliko nisu praćeni drugim medicinskim stanjem, mogli bi da budu dijagnostikovani kao fibromijalgija.
Bol je glavni simptom. Može se osećati u mišićima i tkivima. Može biti blag ili intenzivan, pa čak i nepodnošljiv. Vaše telo reaguje na stvari koje ne bi trebalo da budu bolne. Osećaćete možda i bol u više različitih područja.
- Bol u grudima
Bol u grudima usled fibromialgije često je zastrašujuće sličan bolu srčanog napada. Bol se može preneti na ramena i ruke. Može biti oštar, probadajuć ili da peče. Moguća je i borba za dah.
Vaša leđa su jedno od najčešćih mesta gde se može osetiti bol, ali nije svaki bol u leđima fibromialgija. Često se udružuje sa fibro-maglom ili umorom. Nekad dolazi i do kombinacije fibromialgije i artritisa.
- Bol u nozi
Bol podseća i na istegnuti mišić ili je sličan simptomima artritisa. Može biti dubok, uz osećaj kao da vas nešto lupa ili peče... Nekad je tup, nekad čak i golica. Čak možete imati osećaj kao da nešto "puzi" po vama. Sindrom nemirnih nogu ponekad se udružuje sa fibromialgijom, a manifestuje se i zamor i svojevrsna težina u nogama.
Koji su uzroci?
Ne zna se tačno šta može uzrokovati fibromialgiju. Može imati genetske predispozicije udružene s različitim okidačima, poput infekcije, traume i stresa.
- Infekcija
Neka stara bolest može biti okidač fibromialgije ili da učini simptome gorim. To, recimo, mogu biti upala pluća, infekcije izazvane raznim bakterijama, npr. salmonelom, čak i grip...
- Geni
Dešava se da je u pitanju nasledna bolest. Ako imate člana porodice kome je dijagnostikovana fibromialgija, u većem ste riziku da je i sami razvijete. Istraživači smatraju da određena mutacija gena tu igra ulogu.
- Trauma
Ljudi koji su prošli kroz ozbiljnu fizičku ili emotivnu traumu mogu razviti ovo stanje. Ono ima veze sa posttraumatskim stresnim poremećajem, što sve ima dugotrajne efekte na naša tela. Stres se povezuje s hormonskim promenama koje mogu doprineti razvoju fibromialgije.
Mada se i dalje ne razume u potpunosti šta uzorkuje hroničnu prirodu ovog bola, jedna od teorija je da mozak spušta prag bola. Neke senzacije koje nisu bile bolne postaju veoma bolne vremenom. Druga teorija je da nervi imaju veliku reakciju na signale bola, postaju senzitivni do tačke da uzrokuju preteran ili nepotreban bol.
Fibromialgija ima simptome koji izgledaju slično onima koji proizvode autoimune bolesti. Čak je moguće imati autoimunu bolest i fibromialgiju istovremeno. Ipak, fibromialgija ne uzrokuje upale.
Još neki rizični faktori su povrede, osim stresa ili bolesti, a mogu biti i godine, jer je verovatnije da se dijagnostikuje u kasnijoj životnoj dobi, mada i deca je mogu razviti. Takođe, osim porodične anamneze, pridružene bolesti mogu biti jedan od faktora; mada ovo nije forma artritisa, ako imate lupus ili reumatoidni artritis, to uvećava rizik od fibromialgije.
NE PROPUSTITE
