Piše:
dr Milica Krstić, fizijatar
Loše držanje tela, deformiteti kičmenog stuba, previše sedenja, malo kretanja i sporta, kao i povećana telesna težina, doprinose pojavi bola u leđima. Kada je on u lumbalnom delu kičme, naziva se lumbago, a ukoliko se spušta niz noge, to je lumboišijalgija ili išijas i obično počinje posle nezgodnog pokreta ili podizanja tereta. Bolovi se šire duž jedne ili obe noge i mogu biti praćeni napetošću mišića i ograničenjem pokretljivosti kičme. Sve to može da prati i mišićna slabost, osećaj trnjenja, mravinjanja, smanjena osetljivost, kao i otežano kretanje.
Bolovi kod išijasa pojačavaju se prilikom dugog stajanja, sedenja, kijanja, kašljanja i naprezanja.
Koji su uzroci?
Najčešći je pritisak međupršljenskog diska na nervne korenove, poznat kao diskus-hernija. Međutim, tu su i degenerativne promene u lumbalnom delu kičme, traume, upalni procesi… Prerano starenje i degenerativne promene međupršljenskog diska svakako su osnovni razlog ove bolesti. Do pucanja fibroznog prstena diskusa i nepravilnog položaja njegovog središnjeg dela najčešće dolazi pri podizanju tereta iz savijenog položaja tela, a on zatim pritiska određeni kičmeni nervni koren ili, ređe, ide ka kičmenoj moždini. Posebno sklono mesto za hernijaciju diskusa jeste ono između petog lumbalnog i prvog sakralnog pršljena. Ređe se događa između četvrtog i petog lumbalnog pršljena, a još ređe između trećeg i četvrtog ili drugog i trećeg.
Na ranu pojavu degenerativnih promena lumbalnog dela kičme utiču loše držanje tela, urođeni i stečeni deformiteti kičmenog stuba i donjih ekstremiteta koji remete normalnu statiku kičme jer ona trpi stalno i neravnomerno opterećenje. Uz njih, tu su i nasledni faktor i konstitucionalne slabosti diskusa.
Neophodno je da se javite lekaru ili fizijatru koji će detaljnom anamnezom i kliničkim pregledom razdvojiti običan lumbalni sindrom od išijasa i drugih oboljenja koja se mogu ispoljiti kao bol u donjem delu leđa.
Opuštanje nije luksuz: Od sada ćete i vi biti ekspert za masažu! (VIDEO)
Nakon pregleda često se preporučuje i rendgenski snimak. Ukoliko se utvrde i neurološki deficiti, poput odsustva refleksa, poremećaja senzibiliteta ili slabosti muskulature, lekar će odlučiti o daljim dijagnostičkim postupcima.
Elektromioneurografija, CT, magnetna rezonanca, a i laboratorijski nalazi mogu ukazati na mogući uzrok bola u leđima. Lečenje je u najvećem broju slučajeva konzervativno, neoperativno i sastoji se od medikamentozne terapije kako bi se umanjio bol. Takođe, pomažu metode fizikalne terapije: elektroterapija, magnetoterapija, primena lasera, ultrazvuk… Nakon smirivanja akutnih bolova, preporučuje se započinjanje ciljane medicinske gimnastike, kineziterapije – vežbi, radi jačanja muskulature. Program vežbi je individualan, što znači da se mora prilagoditi pacijentu, njegovima godinama, polu, opštem stanju, kao i stanju koštanog, mišićnog i ligamentarnog sistema kičme. Važno mesto zauzima i edukacija pacijenta – saveti za pravilno držanje, kako da sedi, ustaje, podiže predmete, kao i motivisanje za svakodnevno sprovođenje naučenih vežbi kod kuće.
Kad je neophodna operacija?
Sprovodi se u slučajevima kad se jedino hirurškim putem može otkloniti uzrok bola u leđima ili ukoliko je došlo do razvoja ozbiljnih neuroloških simptoma. Ako postoji pritisak na kičmenu moždinu ili vlakna caudae equinae, javljaju se bol i trnjenje u predelu anusa, polnih organa i unutrašnje strane natkolenice. Može doći i do gubitka osetljivosti nogu, pa čak i do njihove oduzetosti, kao i nepostojanja kontrole mokrenja i stolice, što zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
Tri načina da skinete salo, učvrstite mišiće na leđima i popravite držanje
Šta možemo sami da učinimo?
Savremeni način života doveo je do smanjenja fizičkih aktivnosti. Vožnja kolima, dugotrajno sedenje na poslu, ispred televizora i kompjutera dovodi do slabljenja mišića podupirača kičmenog stuba.
Sve češće zbog promene životnog stila degenerativne promene na kičmenom stubu javljaju se kod osoba između 30. i 40. godine, pa i mlađih. Još od detinjstva potrebno je kod dece razvijati kulturu bavljenja sportom. Važno je i blagovremeno otkrivanje i korekcija svih statičkih poremećaja koji mogu predisponirati ranu pojavu degenerativnih procesa na kičmenom stubu.
Regulisanje telesne težine, nošenje adekvatne obuće, umerena redovna fizička aktivnost, izbegavanje dugog sedenja, kao i teškog fizičkog rada samo su neki od poteza koje sami možemo preduzeti da nas leđa ne bi bolela
Problemi posle porođaja
Nekadašnja članica grupe Spice Girls, a danas uspešna kreatorka Viktorija Bekam, tokom svoje poslednje trudnoće trpela je jake bolove u leđima, a pred sam porođaj lekari su joj dijagnostikovali iskliznuće pršljena. To ju je sprečavalo da se posveti ćerki Harper, ali uz pomoć adekvatne terapije, fizioterapeuta i kiropraktičara veoma brzo dovela je svoje zdravstveno stanje u red. I kada je konačno mogla bebu da uzme u naručje i da je nosi, Viktorija je nastavila s redovnim vežbama koje su joj stručnjaci savetovali da se problem s leđima ne bi vratio.
