Najugroženiji su Beograđani, Vojvođani i žitelji Pomoravlja: Ako ovih dana imate simptome DEPRESIJE, razlog je možda OVO

Pored depresivnog raspoloženja, mogu se javiti i glavobolja i nesanica, dok srčani bolesnici osećaju veći fizički napor čak i pri hodanju

Jaka, olujna košava danima zadaje velike probleme stanovništvu u Vojvodini, Beogradu, Pomoravlju, a nije mali broj onih koji su osetili i zdravstvene posledice ovog "srpskog uragana".

Košava ima svoju dobru stranu jer prečišćava vazduh od zagađenja i polena, ima više kiseonika i lakše se diše. Međutim, dobro je poznato da ona može da utiče na raspoloženje, da izazove glavobolju, depresiju i nesanicu. Neka istraživanja su pokazala da ima negativan uticaj kod trećine stanovništva, piše Blic.

 

― Jak vetar iritantno utiče na ljude, retko ko je zadovoljan kada vetar duva. Srčani bolesnici osećaju veći fizički napor pri svakodnevnom hodanju, a oni sa lošom koronarnom cirkulacijom, na nižim temperaturama, pa još uz jak vetar, imaju veće šanse za nastanak angine pektoris – upozoravaju lekari.

 

Hladna košava može da snizi temperaturu i do desetak stepeni. Da zvanična bude, na primer, 15 stepeni, a da je subjektivni osećaj kao da je samo pet.

 

― Lako može doći do pojave migrene, koju obično povezujemo sa pritiskom, ali i naglim promenama u kratkom periodu, koje su povezane sa vetrom i vlagom. Takođe, neki su se možda već i sami uverili da vetar izaziva nesanicu. Ali ne samo to, nego i glavobolje i depresiju. Tada su ljudi i podložniji prehladama i virusima ― upozoravaju medicinski radnici, što može posebno da bude opasno sada u vreme korone.

 

Kako dodaju, automatski sa nesanicom slede i lošija koncentracija, a kod nekih se javlja čak i agresivno ponašanje. Ovo je svojevremeno potvrdila i dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

 

― U našoj zemlji nije rađeno istraživanje o uticaju košave na mentalno zdravlje, ali mogu se zapaziti pacijenti koji su posebno osetljivi na promene meteoroloških prilika, uključujući pojavu košave, i češće se javljaju na pregled psihijatru u tom periodu – rekla je dr Stašević Karličić.

 

Prema prognozi, košava će duvati još nekoliko dana, ali nešto slabije.
Najjača košava duva u Vršcu i okolini, ovaj grad ima više od 200 vetrovitih dana u godini. To je vetar koji duva sa Karpata, a u naše predele dolazi kroz Đerdapsku klisuru. Duva dolinom Dunava, mnogi ga poistovećuju sa Beogradom, ali se javlja i oko Dimitrovgrada, Niša, Kruševca, Kraljeva, u Pomoravlju i Šumadiji.

 

Košava često duva i preko 110 kilometara na čas. Najjači udari vetra u Vršcu zabeleženi su u januaru 1987. godine ― 173 km/h, a u novije vreme u februaru 2014, kada su iznosili 170 km/h. U Beogradu je zabeleženo da je 17. oktobra 1976. godine košava imala udare od čak 35,9 metara u sekundi (130 km/sat).

U narodu postoji verovanje da košava duva tri, sedam ili 21 dan, odnosno uvek neparan broj dana. Međutim, meteorolozi tvrde da ovakvo pravilo jednostavno - ne postoji. U Beogradu se dešavalo da košava zadaje muke žiteljima prestonice čak i čitav mesec. Takav je bio slučaj 1953. i 1972. godine.

Postoje dve vrste košave ― hladna i topla. Topla košava nastaje u situacijama kada se istočnije od nas nalazi anticiklon, dok je u Sredozemlju ciklon i donosi otopljenje i do desetak stepeni. Hladna košava se javlja kada hladan vazduh krene sa severoistoka Evrope ka Balkanu. Tada košava donosi hladnije vreme za pet do deset stepeni. Najčešća je u oktobru i martu.