icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

oprez

Svi pričaju o visokom, ali ni snižen NIJE BEZAZLEN! Ovo su najčešći simptomi NISKOG KRVNOG PRITISKA

Podeli:

Iako se obično upozorava na to koliko je opasan povišen krvni pritisak i veruje se da je bolje kada je on nizak nego visok, nizak pritisak nije za šalu i važno je kontrolisati ga

foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

Vrednost krvnog pritiska koja je niža od očekivane za pojedinca u određenim uslovima naziva se hipotenzija, tj. nizak krvni pritisak. Ipak, očekivano je relativno: on zavisi od godina starosti, pola i opšteg zdravstvenog stanja.


Recimo, očekuje se da će žene imati nešto niži pritisak nego muškarci, a tinejdžerke stare između 15 i 18 godina normalno imaju 117/77 mmHg, odnosno tinejdžeri 120/85 mmHg, dok nakon šezdesete godine žene imaju očekivani pritisak oko 134/84 mmHg, a muškarci 135/88 mmHg.

 

Kada se u ambulantnim uslovima više puta izmeri pritisak niži od 100/60 mmHg i prate ga odgovarajući simptomi, uz odsustnost drugih bolesti, ovo stanje se definiše kao hipotenzija.


Neki od vodećih simptoma su:

 

 

  • (neobjašnjiv) osećaj umora
  • ošamućenost i vrtoglavica
  • mučnina
  • gubitak svesti
  • zamućen ili pomračen vid


Ovi simptomi variraju od slabih preko umerenih do vrlo teških ― dok ih neko oseća kao neprijatne, drugima onemogućavaju da funkcionišu. U ekstremnim slučajevima, jedan od simptoma je hladna, bleda i lepljiva koža, praćena slabim ili ubrzanim pulsom i ubrzanim plitkim disanjem, uz nesvesnost o okruženju ili zbunjenost.


Razlozi za snižen krvni pritisak nisu do kraja uvek jasni, a obično se dovode u vezu s trudnoćom, hormonskim disbalansom, upotrebom određenih lekova, čak predoziranjem lekovima protiv povišenog pritiska, bolestima jetre ili srca, širenjem krvnih sudova, visokom temperaturom... Iako se obično veruje da je nizak pritisak bolji od povišenog, nijedna krajnost nije dobra, pa i hipertenzija može biti opasna za zdravlje. Najveću opasnost predstavlja za mozak, pošto postoji rizik za hroničan manjak kiseonika koji se dovodi do njega.


Nizak krvni pritisak leži se terapijom koju propisuje lekar, ali i te kako i sami možete sebi, uz to, pomoći promenama u svakodnevnom načinu života ― ishranom koja brzo i lako podiže i poboljšava krvni pritisak, povećanom konzumacijom vode, fizičkom aktivnošću itd.
 

 

 

Inicijalizacija u toku...