Strah i anksioznost predstavljaju sastavni deo života i iako su to neprijatne emocije, ona su često i korisne - omogućavaju nam bržu procenu situacije opasnosti u kojoj se nalazimo i pripremaju nas za brzu reakciju "bori se ili beži".
Povremeno osećanje anksioznosti kao reakcije na različite situacije, kao što su razgovori za posao, polaganje ispita, iščekivanje rezultata, nova iskustva i slično, normalna je reakcija i sa njom se svi susrećemo. Međutim, kada osoba oseća anksioznost koja je toliko učestala i/ili intenzivna da je remeti u svakodnevnom funkcionisanju, tada je u pitanju patološka anksioznost, odnosno mentalni poremećaj koji potrebno lečiti, piše Stetoskop.info.
Šta je anksioznost?
Anksioznost se najčešće definiše kao nedefinisani strah ili strepnja. Međutim, za razliku od straha koji se uglavnom odnosi na očiglednu pretnju, anksioznost se odnosi na anticipaciju pretnje, odnosno "osećaj da će se nešto loše desiti".
Zato se ona često naziva i slobodno lebdeći strah. Kada je anksioznost iracionalna ili patološka, odnosno kada se javi anksiozni poremećaj, tada ne postoji racionalan izvor straha ili izvor postoji, ali je anksiozna reakcija intenzivnija i učestalija u odnosnu na ono što je uobičajeno.
Anksiozni poremećaj dovodi do toga da osoba počinje da izbegava određena mesta, situacije ili entitete (osobe, životinje, predmete) ili da u njihovom prisustvu oseća ekstreman nivo neprijatnosti ili uznemirenosti. Zbog toga, ovaj poremećaj remeti osobu da normalno funkcioniše i može značajno ugroziti kvalitet života.
Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj i može pogoditi osobu bilo kog uzrasnog doba, a procenjuje se da 30% osoba pati od anksioznog poremećaja u nekom trenutku života. Ovaj poremećaj se češće javlja kod žena.
Zašto nastaje anksioznost?
Kao i u slučaju većine drugih mentalnih poremećaja, i u slučaju anksioznosti ne postoji jedinstven uzrok, već je reč o kombinovanom uticaju genetskih faktora i faktora sredine. To znači da postoje osobe koje se rađaju sa osetljivijim nervnim sistemom, što se može uočiti već kod beba koje su reaktivne, često plaču, lako se uznemire i slično, ali pojava anksioznog poremećaja će u velikoj meri zavisiti od iskustva osobe, pa je bolje govoriti o mogućim okidačima anksioznosti.
Anksioznost se može javiti kao reakcija na intenzivan stres ili opasnost ili pak može biti posledica dugotrajnog akumuliranja stresa manjeg intenziteta.
Faktori rizika za pojavu anksioznosti
Trauma. Deca i odrasli koji su doživeli neku traumu (zlostavljanje, nasilje, saobraćajna nesreća, smrt bliske osobe itd) ili su prisustvovali traumatskom događaju, u većem su riziku da razviju anksiozni poremećaj u nekom trenutku života.
Stres izazvan bolešću. Osobe koje su teško bolesne mogu razviti anksioznost kao rezultat brige o mogućim komplikacijama i ishodu lečenja.
Ličnost osobe. Određeni tipovi i crte ličnosti, koje se razlikuju od osobe do osobe, kao što su recimo neuroticizam i osetljivost povezane su sa većom sklonošću anksioznim reakcijama.
Drugi mentalni poremećaji. Anksioznost se često javlja u sklopu drugih mentalnih poremećaja, kao što je recimo depresija.
Anksioznost u porodici. Osobe koje imaju članove porodice ili rodbine koji pate od anksioznog poremećaja i sami češće razviju ovaj poremećaj.
Droga i alkohol. Zloupotreba droge i alkohola može izazvati ili pogoršati anksioznost, a anksioznost je i čest pratilac apstinencijalne krize.
Aktuelna istraživanja se bave i utvrđivanjem veze između anksioznosti i određenih delova mozga čiji poremećen rad može biti uzrok ovog poremećaja kod nekih osoba.
Simptomi anksioznosti
Anksioznost može imati različite oblike. Zapravo postoji više različitih poremećaja anksioznosti:
- Generalizovani anksiozni poremećaj
- Socijalna anksioznost/fobija
- Fobije
- Panični poremećaj
- Agorafobija
- Anksioznost izazvana medicinskim stanjem
- Anksioznost izazvana zloupotrebom supstance
- Glavno obeležje anksioznosti su strah i prekomerna briga. Osim toga, najčešći simptomi anksioznih poremećaja su:
- Osećaj nervoze, nemira i tenzije
- Doživljaj nadolazeće opasnosti
- Osećaj slabosti i umora
- Teškoće u koncentraciji
- Poremećen san
- Nemogućnost kontrole brige
- Izbegavanje određenih mesta i situacija
- Doživljaj krivice
- Doživljaj neadekvatnosti
Osim navedenih simptoma, za anksioznost su karakteristični i telesni simptomi:
- lupanje srca
- napetost mišića
- znojenje
- kratak dah
- vlažni i hladni dlanovi
- pritisak u glavi
- glavobolja
- vrtoglavica
- doživljaj gušenja
- bol u grudima
Postavljanje dijagnoze anksioznosti
Dijagnoza anksioznog poremećaja se ne može dati na osnovu jednog testa. Da bi se postavila dijagnoza anksioznosti, potrebno je:
1. Isključiti druga medicinska oboljenja. Ukoliko imate fizičke simptome anksioznosti, lekar treba da Vas uputi na određene testove i analize kako bi isključio mogućnost postojanja neke druge, medicinske bolest koja izaziva ove simptome.
Ukoliko niije u pitanju somatska bolest, tačnu dijagnozu mentalnog poremećaja može utvrditi psihijatar ili psiholog i to na osnovu:
2. Intervjua i opservacije. Pod time se podrazumeva razgovor sa psihijatrom ili psihologom o Vašim osećanjima, mislima i ponašanjima, u svrhe preciznijeg uvida u vrstu problema.
3. Psiholoških upitnika i testova. Postoje određeni upitnici koji na sličan način kao i intervju ispituju osećanja i misli i pomažu psihijatru/psihologu u određivanju konačne dijagnoze.
Na kraju psihijatar ili psiholog donosi zaključak na osnovu svih ovih pristupa i predlaže određeni oblik lečenja.
Lečenje anksioznosti
Nakon što je utvrđeno da trenutno patite od nekog oblika anksioznosti, možete razmotriti nekoliko opcija koje su vam na raspolaganju:
1. Promena životnih navika. Veliki broj ljudi ima blaži oblik anksioznosti i za redukciju takvih, blažih simptoma, često je dovoljno promeniti određene životne navike (što može preporučiti lekar, a možete pokušati i sami - u sledećem odeljku su konkretni saveti).
2. Psihoterapija. Kada su u pitanju teži simptomi, koji više remete osobu u njenom funkcionisanju i koje ona teže kontroliše, psihoterapija može pomoći. Terapija anksioznosti podrazumeva raznovrsan rad osobe sa psihoterapeutom na jačanju samopouzdanja, usvajanju strategija za prevladavanje anksioznosti, rešavanju problema i slično.
3. Lekovi. Kod osoba kojima je veoma teško da se izbore sa svojim simptomima, psihijatar može preporučiti psihofarmake. Oni mogu uključivati različite anksiolotike, antidepresive i/ili sedative. Cilj ove terapije je da reguliše ozbiljne simptome anksioznosti putem regulisanja hemijskih procesa u mozgu.
Čak i kada je osobi preporučena terapija lekovima, oni će najbolji efekat imati u kombinaciji sa psihoterapijom i promenom životnih navika. Lekovi služe samo tome da umire one najjače simptome, kako bi osoba mogla da radi na sebi i opasno je zloupotrebljavati ih.
Kako pomoći sebi?
Promena životnih navika može biti efikasan način redukovanja negativnih simptoma stresa i anksioznosti. Evo šta možete sami:
Samopomoć kod anksioznosti i stresa
Budite fizički aktivni. Vežbanje je veoma moćan način da se redukuju stres i loše raspoloženje. Ono ne pomaže samo fizičkom, već i mentalnom zdravlju. Postepeno u rutinu uvodite fizičku aktivnost koja vam prija.
Izbegavajte alkohol i rekreativne droge. Iako ove supstance ljudima često služe za trenutno redukovanje anksioznosti, na dugoročnom planu, one pogoršavaju simptome.
Prestanite da pušite i smanjite unos kofeina. I nikotin i kofein su supstance koje dovode do povećanja simptoma anksioznosti.
Hranite se zdravo. Potrebna su dalja istraživanja kada je u pitanju ishrana, ali dosadašnja ukazuju na to da zdrava ishrana, kao što su voće, povrće, žitarice od celog zrna i riba, smanjuju anksioznost.
Spavajte dovoljno. Održavajte redovan ritam spavanja, sa dovoljno sati sna. Nedovoljan san intenzivira anksioznost. Ukoliko imate problema sa snom, posetite lekara.
Koristite relaksacione tehnike i tehnike prevladavanja stresa. Pronađite aktivnosti koje vas smiruju (neke od njih možete naučiti i na psihoterapiji). To može biti meditacija, joga, vežbe disanja, vežbe relaksacije mišića, mindfulness tehnike ili bilo šta drugo što vas vraća u sadašnji trenutak, umesto u brlog neprestane brige.
NE PROPUSTITE
