Šta dijetetičari jedu kada žele da se zaslade? Ovi DEZERTI neće vam pokvariti dijetu, a ulepšaće vam dan

Šećer i poslastice ne morate slepo izbegavati – što više bežite od njih, više ćete ih želeti! Tajna je u umerenosti i u tome šta jedete.

Ni ljudi koji stalno zagovaraju važnost zdrave ishrane nisu imuni na slatkiše!

– Postoji predrasuda da dijetetičari ne jedu poslastice, grickalice ili zabavnu hranu, ali to nije tačno – kaže za Today Grejs Deroča, registrovana dijetetičarka i portparolka američke Akademije za ishranu i dijetetiku.

– Već oko podneva počnem da razmišljam o tome šta ću pojesti za dezert – priznaje dr Vitni Linsenmejer, profesorka Univerziteta u Sent Luisu i njena koleginica iz Akademije. – Planiram to onoliko koliko bih planirala šta ću da spremim za večeru.

Kako objašnjava Deroča, neka poslastica može biti "odličan način da završite obrok".

Zašto dozvoliti sebi da pojedete nešto slatko?

Šećer se obično demonizuje u današnjoj kuilturi i ograničava se hrana koja nije bogata hranljivim materijama, a slatkiši definitivno spadaju u ovu kategoriju. Međutim, taj pristup može imati suprotan efekat.

 

– Znamo da, kada se određena hrana ili grupa namirnica smatra zabranjenom, to samo doprinosi da ona bude poželjnija – objašnjava registrovana dijetetičarka Frensis Largeman-Rot, autorka knjige "Smoothies & Juices". – To često dovodi do toga da ljudi preteraju sa "zabranjenom" hranom.

Kad radi sa svojim klijentima, ona pokušava da im pomogne da normalizuju dezert, što je često veliki izazov jer im je "kultura ishrane tako dugo poručivala da izbegavaju sladoled i kolače", ističe za Today.

Naravno, važan je balans, veličina porcije i imanje na umu zdravstvenih ciljeva i medicinskih ograničenja – ali to ne znači da ne treba da jedete hranu u kojoj zaista uživate.

 

– Čak i pacijentima koji imaju dijabetes možemo da učinimo svaku hranu prikladnom – dodaje Deroča.

– Samo to morate planirati kao deo ukupnog plana obroka i uravnotežiti ga s lekovima, ako se koriste – naglašava dr Linsenmejer, koja razmišlja tako što tokom dana ograničava doate šećere i "čuva" ih za dezert, "gde im je i mesto".

Šta registrovani dijetetičari jedu za dezert?

 

Upamtite, tajna je u umerenosti i mudro biranim sastojcima i možete se zasladiti bez griže savesti! U tome vam mogu pomoći tajne ovih dijetetičarki.

 

• Domaći kolačići. Dr Linsenmejer uvek ima u zamrivaču spremno testo za keksiće.

 

• Sladoled sa sezonskim voćem i medom. Frensis Largeman-Rot uživa u voćnim sladoledima zaslaženim medom jer je u pitanju slatka i zadovoljavajuća kombinacija, a ističe da je veoma važno jesti sezonske namirnice kad god se ukaže prilika.

 

• Bilo šta sa ljubičastim jamom. Deroča obožava dezerte od ubea, odnosno ljubičastog jama, koji ima zemljani ukus i dosta se koristi u filipinskoj kuhinji, a koristi ga za sladoled, mlečne šejkove i kolače.

 

• Kremasta poslastica s bananama i drugim voćem. Ona pravi i fil od voća koje najpre oljušti, pa zamrzne, a zatim stavi u blender dok ne dobije finu i kremastu teksturu. Dodaje im ekstrakt vanile, mleko i puter od kikirikija za bolji ukus.

 

• Čokolada. Ako nema pecivo, dr Linsenmejer uvek pri ruci ima malo čokolade, a obično bira one koje sadrže morsku so, pomorandžu, orašaste plodove ili hrskave deliće.

 

• Smutiji. Deroča često pravi zeleni smuti od kelja i spanaća, kao i voćne varijante od manga, breskve ili ananasa, a obično im doda grčki jogurt, zamenu za mleko ili kokosovu vodu. Ponekad čak i tofu, kako bi pojačala udeo proteina.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

BONUS VIDEO

Koji sladoled je otporniji na sunce?