U koliko sati jesti da biste pospešili MRŠAVLJENJE? Plan ishrane koji pomaže u topljenju masti – ali čini još nešto

Nedavno istraživanje pokazalo je interesantne rezultate o tome kako vreme obroka utiče na mršavljenje, krvni pritisak i raspoloženje

Konzumiranje hrane u određeno vreme veoma je važno za mršavljenje, a može da poboljša i raspoloženje i nivo krvnog pritiska, pokazalo je jedno novije istraživanje.

Reč je o studiji objavljenoj u medicinskom magazinu The Journal of the American Medical Association (JAMA) 2022. godine, koja je pokazala da je veoma važno napraviti kvalitetan plan ishrane koji odgovara vašem rasporedu i načinu života.

"Vremenski ograničena ishrana" pokazala se efikasnom za gubitak viška kilograma, a istraživači su utvrdili da je ključno jesti u periodu od osam sati, i to između 7 i 15 časova.

 

– Ranija vremenski ograničena ishrana bila je efikasnija za mršavljenje i snižavanje dijastolnog pritiska nego konzumiranje hrane u periodu od 12 ili više sati tokom 14 nedelja – navodi se u ovoj studiji, a stručnjaci su dodali da se pored mršavljenja, poboljšavanja pritisak i simptoma depresije uz i povećava snaga, a gubi se više masti u predelu trupa i telesne masnoće uopšte.

Naučnici su dalje otkrili i da je uticaj ovakve ishrane kod gojaznih učesnika istraživanja bio jednak smanjenju unosa kalorija za 214 dnevno.

 

Učesnici studije imali su zadatak da slede plan ishrane ograničenog vremena ranije u toku dana, a naloženo im je da jedu 500 kalorija manje od potrošnje energije u mirovanju svakog dana između 7 i 15 časova, dok su popodne i predveče postili. Pratili su taj program najmanje šest dana nedeljno tokom 14 sedmica.

Zaključak je: ranije ograničenje ima veću korist.

 

– Ovo ima smisla jer nivoi insulina mogu ostati niži tokom dužeg vremenskog perioda i time se povećava sagorevanje kalorija – objasnio je za Healthline dr Mir Ali, hirurg i direktor u Hirurškom centru za mršavljenje Medicinskog centra "Orandž koast".

Kako je on dodao, svako ko pokušava da smrša može imati korist od povremenog posta ili vremenski ograničene ishrane, a nedostaci su to što osoba oseća glad u ovom dobu dana, pa joj je teško da se pridržava plana.
Istraživači zato napominju da je potrebno da svako pronađe period koji odgovara njegovim potrebama i načinu života.

Naučnici su dalje otkrili i da je uticaj ovakve ishrane kod gojaznih učesnika istraživanja bio jednak efektu smanjenja unosa kalorija za 214 dnevno.

– Tokom perioda od 14 nedelja, dodatnih 214 kalorija dnevno je donelo je razliku od 2,7 kilograma prilikom mršavljenja. Za mnoge ljude se gubitak od 5 procenata težine smatra značajnom zdravstvenom dobrobiti. Zato ova količina kalorija može da napravi razliku jer bi za godinu dana to značilo gubitak oko 10 kilograma, što je za neke ljude blizu gubitka od 10 posto – rekla je za medicinsku platformu Healthline dr Dejna Hjuns, dijetetičarka u Medicinskom centru Univerziteta u Kaliforniji.

 

Ipak, kako je ona napominje, ovakav način ishrane mogao bi biti okidač za ljude koji su u prošlosti imali poremećaje u ishrani, te treba biti vrlo oprezan.

Iza ove studije, inače, stoji saradnja stručnjaka američkog Univerziteta u Alabami, pakistanskog Univerziteta Habib, Medicinskog centra Univerziteta u Kanzasu, Biomedicinskog istraživačkog centra Penington i losanđeleskog Medicinskog centra Cedars-Sinai.