Nije restriktivna, nije komplikovana, a tradicionalna japanska ishrana čini za organizam mnogo više od mršavljenja
Tradicionalna japanska dijeta zapravo je način ishrane većine Japanaca, koji je zasnovan na tradicionalnoj japanskoj kuhinji, poznatoj još kao washoku (和食 (和食).
Samo značenje ovih karaktera otkriva mnogo o ovoj ishrani – 和 znači "Japan" i "harmonija", dok je 食 "hrana" ili "jesti".
U pitanju je ishrana zasnovana na morskoj hrani i biljkama, uz minimalne količine životinjskih proteina, masti i dodatih šećera.
Šta je tradicionalna japanska djieta?
Ova ishrana sastoji se od minimalno obrađenih i sezonskih namirnica koje se služe u manjim obrocima. Pri tome, naglašeni su prirodni ukusi jela, umesto da se oni maskiraju začinima i sosovima, kako je to često slučaj u kontinentalnoj Aziji.
Ishrana je bogata pirinčem pripremljenim na pari, rezancima, ribom, tofuom, natom (hranom od sojinih zrna), morskim algama, svežim, kuvanim ili kiselim voćem i povrćem, uz vrlo malo dodatog šećera ili masti.
U ovakvoj ishrani zastupljena su i jaja, mlečni proizvodi i meso, ali te namirnice čine manji deo jelovnika.
Zasnovana je na tradicionalnoj okinavskoj ishrani, ali uz više pirinča i ribe, a u potpunoj je suprotnosti s modernom japanskom kuhinjom, razvijenom pod uticajem Zapada i Kine, koja podrazumeva više proteina životinjskog porekla i prerađene hrane.
NE PROPUSTITE
Za šta je zdrava japanska ishrana?
Tradicionalna japanska dijeta povezana je s nizom zdravstvenih prednosti, a medicinska platforma Healthline izdvaja sledeće:
- Obiluje hranljivim materijama.
U hrani koju tradicionalno jedu Japanci dominiraju biljna vlakna, zatim kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe i vitamini, zatim morske alge, omega-3 masti, antioksidansi... Sve to doprinosi jačem imunitetu, kardiovaskularnom i zdravlju mozga, očiju, kao i zaštiti ćelija od oštećenja, odnosno razvoju od mnogih bolesti.
- Može da poboljša varenje.
Morske alge, soja, voće i povrće su prirodno bogati vlaknima, hranljivim materijama koje poboljšavaju varenje, dodaju masu stolici, smanjuju rizik od zatvora, produžavaju osećaj sitosti i regulišu apetit. Kiselo voće i povrćeodličan su izvor probiotika, pa ublažavaju gasove, nadimanje, dijareju...
- Može da vam pomoći da dođete do idealne težine.
Tradicionalna japanska ishrana bogata je povrćem, sastoji se od malih porcija i ima prirodno manje šećera i masti, što sve doprinosi nižem unosu kalorija.
Uz to, u ovoj dijeti nema prejedanja, a tu je i jedna posebna "caka": u japanskoj kulturi je da se jede dok ne osetimo da smo "samo" 80 odsto siti, zbog čega možete biti sigurni da niste preterali. Tu su i već pomenuta vlakna, zbog kojih ćete kasnije biti gladni i pojesti manje.
NE PROPUSTITE
- Može da zaštiti od hroničnih bolesti.
Tradicionalna japanska dijeta može da zaštiti od stanja poput dijabetesa tipa 2 i oboljenja srca, jer je boata ribom, zelenim čajem, sojom, algama, voćem i povrćem s malo šećera, masti i životinjskih proteina – svim namirnicama za koje su mnoge studije dokazale da štite od srčanih bolesti, piše Healthline.
Zato ne čudi što je kod Japanaca rizik za razvoj bolesti srca nizak uprkos tome što konzumiraju više soli, što je inače faktor rizika za kardiovaskularne tegobe, zaključak je studije stručnjaka Medicinske škole Univerziteta u Tohokuu iz 2007. godine.
Štaviše, u jednoj studiji u kojoj su učestvovale 33 osobe utvrđeno je da je 91 odsto učesnika snizilo faktore rizika za dijabetes tipa 2 nakon što su šest nedelja bili na tradicionalnoj japanskoj ishrani. Kako su autori objasnili u radu objavljenom u naučnom magazinu Journal of Atherosclerosis and Thrombosis, njima je značajno opao nivo lošeg holesterola i izgubili su višak kilograma!
Kako se drži tradicionalna japanska dijeta?
Tradicionalni japanski obroci obično sadrže "osnovnu hranu", supu, glavno jelo i nekoliko priloga.
- Osnovna hrana: pirinač kuvan na pri, ramen (rupsa sa rezancima), soba (tanki rezanci od heljde), udon (debeli rezanci od pšeničnog brašna), nato (hrana od celih sojinih zrna)
- Supa: obično miso supa od morske trave, školjki ili tofua i povrća u fermentisanom temeljcu od soje, a popularne opcije su i supa od povrća ili rezanci
- Glavno jelo: riba, morski plodovi, tofu ili nato sa opcionom količinom mesa, živine ili jaja
- Prilozi: povrće (sirovo, kuvano na vodi ili pari, dinstano, grilovano, kiselo), divlje biljke, morske alge, sirovo ili kiselo voće
Kako (tradiconalno) jedu Japanci?
U japanskoj kuhinji postoji jedna specifičnost koja je počela da se širi svetom: ukus umami – odnosno prijatan ukus koji se smatra jednim od pet osnovnih.
Tako Japanci uz slatko, gorko, kiselo i slano imaju i umami (うま味), a on znači zadovoljavajući ukus. Pored umamija, u japanskoj ishrani važna je i vizuelna privlačnost jela, koja se obično jedu u manjim zalogajima i štapićima, za šta se veruje da stvara bogatu harmoniju ukusa.
Što se tiče grickalica, one nisu uobičajene na ovom ostrvu i retko se jedu.
Šta piju Japanci?
Čaj je vrlo popularan u Japanu, a obično se piju topli zeleni čaj ili hladni čaj od ječma, dok su alkoholna pića poput piva i sakea rezervisana za večeru.
NE PROPUSTITE
