Iako je izrazito slatko, stručnjaci ističu da je ovo voće ne samo dopušteno nego se i preporučuje u ishrani dijabetičara
Za dijabetičare ponekad saveti o pravilnoj ishrani mogu biti pomalo zbunjujući — preporučuje im se unos svežeg voća zbog bogatog nutritivnog sastava, ali je ukus voćki uglavnom veoma sladak.
Ipak, tajna je u konzumiranju voća s niskim glikemijskim indeksom, koje uključuje mnogo vrsta slasnog i sočnog voća.
Jedna od njih je malina, niskokalorična voćka bogatog nutritivnog sastava.
U sto grama malina nalaze se 53 kalorije i oko 12 grama ugljenih hidrata, od čega ima četiri grama šećera. One obiluju vlaknima toliko da samo 100 grama malina zadovoljava oko 26 odsto dnevnih potreba za njima!
Što se tiče vitamina, u malinama najviše ima vitamina C, zatim vitamina iz B kompleksa, vitamina E i K, dok su od minerala su u najvećoj meri prisutni mangan, kalijum, bakar, gvožđe, kalcijum i magnezijum.
Za dijabetičare i, uopšte, sve koji paze na unos namirnica koje podižu šećer u krvi, najvažnije je to što malina ima nizak glikemijski indeks: tek oko 25!
Iako u 100 grama malina ima 4 grama šećera, u njima je to ksilitol, prirodno organsko jedinjenje šećera koje se upotrebljava kao zamena za običan šećer jer sadrži manje kalorija i sporije se apsorbuje u organizmu, te ne diže naglo insulin.
NE PROPUSTITE
Kako je objavljeno u naučnim listu "Advances in Nutrition", maline i druge bobice nude mnogo prednosti ljudima koji žive s dijabetesom tipa. Antocijanini, jedinjenje koje se nalazi u bobičastom voću, povezano je s nižim nivoom glukoze, boljom osetljivošću na insulin, a utvrđeno je da ima i pozitivan uticaj na nivo holesterola.
— Modeli ćelijskih struktura pokazuju da antocijanini u crvenim malinama mogu da stimulišu lučenje insulina iz beta-ćerlija pankreasa kako bi se prevazišao manjak proizvodnje insulina i regulisala glukoza u krvi — navodi se u studiji Cenrta za nutritivna istraživanja Tehnološkog instituta Ilinoisu, objavljenoj u pomenutom medicinskom časopisu.
Kako je istaknuto, crvena malina ima antizapaljenska i antioksidativna svojstva koja stabilizuju metabolzam, što dalje smanjuje rizik za razvoj više bolesti: oboljenja srca, dijabetes, gojaznost, Alchajmerovu bolest itd.
— Ispostavilo se da je ono što je dobro za srce dobro i za mozak — kaže dr Brit M. Barton-Frima, autor studije. — To je ono što je posebno interesantno u istraživanju malina: njihov potencijal da pomognu u smanjenju faktora koji doprinose metaboličkom sindromu, koji ima implikacije za nastanak dijabetesa i opšte kardiovaskularno zdravlje.
NE PROPUSTITE
