Hrana koja nema smisla

Pet namirnica koje i nutricionisti izbegavaju

0
Kada hrana obećava ukus bez masti, onda ona spada u kategoriju onoga što ja volim da nazovem hranom koja nema smisla, objašnjava nutricionistkinja Kristin Kikpatrik
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia


1. Nemasna hrana ili hrana sa niskim udelom masti

- Kada hrana obećava ukus bez masti, onda ona spada u kategoriju onoga što ja volim da nazovem hranom koja nema smisla. Za primer uzmite puter od kikirikija sa manje masti. Kada proizvođaču uklone masti iz putera, oni jednostavno smanjuju ukupnu količinu kikirikija - zdravog izvora masti - i zamenjuju ga šećerom. Za razliku od masti, koja ima 9 kalorija po gramu, šećer ima samo 4 kalorije po gramu i nimalo masti, ali konzumiranje hrane pune šećera može dovesti do insulinske rezistencije i dijabetesa. Samim tim se ubrzava i proces starenja kože i pojave bora. Samim tim, bolje je da jedete originalnu verziju kikiriki putera, koji sadrži zdrave monozasićene masti, i ne povećava nivo šećera u krvi -

2. Meso i mlečne proizvod od životinja sa nezdravim izvorom hrane

- Već godinama sam prestala da jedem crveno meso i piletinu, ali na mom jelovniku se nalazi riba, jaja i neki mlečni proizvodi. Dakle, kada kupujem ove namirnice, na ambalaži prvo potražim šta je to čime su životinje hranjene. Važno je da li je životinja hranjena kukuruzom ili travom - stiudija iz 2010. godine objavljena u časopisu za nutriciju pokazala je da je meso od životinja hranjenih travom (govedina) imalo više omega-3 masnih kiselina, kao i prekursora (pro vitamina) A i E. Osim toga, tu je i pitanje antibiotika u našim izvorima hrane i kako oni imaju ulogu u našoj otpornosti na antibiotike. Dakle, birajte proizvode od životinja koje su što prirodnije hranjene i bez antibiotika



3. Zamrznut jogurt

- Ukoliko tražite zdravu poslasticu koja ima ukus sladoleta, zamrznut jogurt može delovati kao odlična ideja. Ipak, i zamrznut jogurt može da bude prepun masti i šećera, i bogat kalorijama, posebno ako dodate razne slatke prelive. Studija iz 2006. godine objavljena u časopisu American Journal of Preventative Medicine, pokazala je da i veličina porcije (činije), pa čak i kašika, utiču na to koliko ćete hrane pojesti. Učesnici u studiji su bili nutricionisti, koji su uprkos svojoj stručnosti, nesvesno jeli 31 odsto više hrane koja im je bila poslužena u većim posudama, i 14,5 odsto više kada su jeli većim kašikama. Dakle, jedna porcija sladoleda bolji je izbor od tri obroka smrznutog jogurta natovarenog raznim prelivima

4. Proizvodi naizgled puni vlaknima

- Već vam je dobro poznato da su vlakna dobra po vas i to na mnogo načina. Istraživanja pokazuju da je ishrana bogata vlaknima povezana sa nižim nivoom holesterola u krvi, manje problema sa zatvorom, kao i gubitkom kilograma. U suštini, doručak bogat vlaknima učiniće da imate manju potrebu za hranom tokom celog dana. Vlakna se prirodno nalaze u biljnoj hrani, kao što su voće, povrće, mahunarke i integralne žitarice. Međutim, neki proizvodi su samo etiketirani kao bogati vlaknima, te se čine kao zdrava opcija, a u stvari su puni šećera, visoko fruktoznim kukuruznim sirupom, medom i fruktozom. Dakle, zgrabite jabuku! Ona je bogata vlaknima, bez dodatnog šećera i kalorija.

5. Razne varijante kafe

- Volim da mi dan počne uz šolju sveže kafe. Mnoge studije pokazuju da normalna količina kafe dnevno ima borjne zdravstvene koristi - čak smanjuje rizik od bolesti srca, moždanog udara, dijabetesa i infekcija. Problem se javlja ukoliko ljudi svojoj šolji kafe dodaju one ekstra sastojke - visokomasno mleko ili slatke sirupe. To su one prazne kalorije koje čak doprinose i gojenju tokom vremena. Dakle, držite se obranog mleka, bademovog ili sojinog, i zaobiđite šlag i slatke sirupe.
makonda-tracker