Potrebno je verovati u samog sebe i svoje odluke i biti u stanju da se započeto završi, ali tako da čovek ima miran san i bude veseo.
Važno je prepoznati trenutak u kome je tok života postao rutina, jer je izgrađen na dubinski usađenim uverenjima koja koče napredak!
Ajnštajn je rekao i čvrsto verovao da nije suština učenja u tome da se uče činjenice, već da se nauči kako da se uči. Operisanje dobro poznatim činjenicama je sigurna sredina u kojoj su rizici u priličnoj meri eliminisani i čine prostor u kome se osećamo sigurnima, piše Sensa.rs.
Ali, to je ujedno i prostor u kome nema značajnog napredovanja. Važno je prepoznati trenutak u kome je tok života postao rutina, jer je izgradjen na dubinski usadjenim uverenjima koja koče napredak.
Zona komfora je: 1. Mesto ili situacija u kojoj se osećate sigurno, odnosno komforno, posebno onda kada se odlučite da ostanete u datoj situaciji umesto da još napornije radite, odnosno postignete više;
2. Stanje u kome se osećate samouvereno i postižete najbolje rezultate.
Mnoga uverenja na kojima (i po kojima) živimo zapravo nisu naša. To su uverenja koja su stečena od porodice i okoline i to ih ne čini nužno istinitim za nas.
Ukoliko vam život donosi mnogo poznatog i očekivanog, a istovremeno izostaje pravo zadovoljstvo, to bi mogao da bude znak da vaše potrebe nisu u skladu sa naučenim vrednostnim sistemom.
Potrebno je prepoznati svoj talenat i primenjivati ga tako da to bude zabava koja će istovremeno dovesti do udobnog života. Neograničiti svoju udobnost na poznatu zonu komfora i time postaviti barijere za lično napredovanje. Svako za sebe veruje da zna u kojoj takvoj zoni moze dobro da se snalazi.
Misao je da se ne treba snalaziti, već živeti svoje kompletne kapacitete i disati punim plućima.Investirati u novootkriveni talenat (zapravo stari nepoštovani talenat) je umišljeno teško, jer upravo opšta shvatanja govore u prilog tome da napuštanje zone komfora vodi u nesigurnu budućnost.
Promene su praćene neizvesnošću, ali da bi dugoročno došlo do stvarnog dobitka potrebno je verovati u učinjeni iskorak. Najteže je uskladiti se sa svojom odlukom upravo zbog straha odneuspeha.
Potreba za promenom počinje prepoznavanjem navika zbog kojih nema napredovanja. Ponavljanje istih obrazaca misli i ponašanja daje iznova iste poznate ishode. Zar Otac Tadej to nije najbolje moguće predstavio: "Kakve su ti misli, takav ti je život".
Sve dok pojedinac živi po dobro poznatom zacrtanom modelu, a oseća unutrašnji konflikt (o kome mnogi nerado govore) izostaje promena na bolje. Sredina će najverovatnije videti istupanje kao čin sa znacima ludila, ali život je vaš i sigurno od njega želite najbolje.
Potrebno je verovati u samog sebe i svoje odluke i biti u stanju da se započeto završi, ali tako da čovek ima miran san i bude veseo.
NE PROPUSTITE
