Ko je žena na Klimtovoj slici "POLJUBAC"? Ostala mu je VERNA DO SMRTI, a on joj je slikama i poslednjim rečima rekao SVE

Jedna od najpoznatijih slika u istoriji umetnosti krije neobičnu (ne)ljubavnu priču, a navodno prikazuje ženu koja je za istoriju mode važna koliko i Koko Šanel – ali njeno ime možda niste čuli

Iako je austrijski simbolista Gustav Klimt naslikao više od 200 dela, nesumnjivo najpoznatija i sveprisutna u današnjoj pop kulturi jeste – "Poljubac", delo nastalo pred kraj njegovog života.

Rađena je tehnikom ulje na platnu, sa dodatim zlatnim i srebrnim listićima i deo Klimtove "zlatne faze". Slika je nastala između 1907. i 1908. godine, a danas se može videti u bečkoj galeriji Belvedere, kao primer remek-dela rane moderne umetnosti.

"Poljubac" je slika umnožavana bezbroj puta, a danas se na svakom koraku mogu videti kako njene reprodukcije i posteri tako i slika štampana na raznim predmetima za svakodnevnu upotrebu, poput novčanika, majica, šolja za kafu...

 

Na slici vidimo muškarca i ženu usred strastvenog poljupca na obali jezera, okružene cvećem i trskom, a par je priljubljen tako da deluju kao da dele telo. Dok je žena u poluklečećem položaju i naslonjena na muškarca, on je pridržava svom silinom i ljubi dok ona trži oči zatvorene u ekstazi. Iako je u pitanju jedna od najpoznatijih slika u istoriji umetnosti, mnogi ne znaju da žena na "Poljupcu" nije bilo koji model, baš kao ni muškarac.

Veruje se da je umetnik prikazao sebe u strenutku strasti sa svojom dugogodišnjom ljubavnicom.

 

Ko je žena na Klimtovoj slici "Poljubac"?

Emili Luiz Flege i Gustav Klimt godinama su bili nerazdvojni. Ipak, nikada nije dokazano da je između njih postojalo nešto više od prijateljstva, nešto romantično ili seksualno. Ipak, uglavnom se tvrdi da je upravo Emili žena na slici "Poljubac".

 

Emili Luiz Flege rođena je u Beču 1874. godine, kao četvrto dete u radničkoj porodici. Imala je još dve sestre i brata, a mlada je počela da radi kao krojačica, ali je kasnije ušla i u visoku modu. Početkom XX veka postala je uspešna poslovna žena i vlasnica salona za visoku modu koji je otvorila sa sestrom Paulinom – "Sestre Flege" (Schwestern Flöge).

One su odbacile korsete i odlučile se za odeću kakvu su preferirale pripadnice feminističkog pokreta – labave siluete, sa talasastim rukavima i višim steznicima, a verovalo se da je ova vrsta haljina bolji izbor za zdravlje žene jer omogućava širi opseg pokreta. Tokom svojih putovanja u London i Pariz upoznala je najnovije modne trendove i inspirisana njima radila po meri za svoje klijente. Možda nije poznata koliko legendarna Koko Šanel ili slavni Kristijan Dior, ali je svakako osoba koja zauzima važno mesto u istoriji ženske mode i jedna od onih koji su uneli revoluciju u stil Evropljanki tog vremena.

Ipak, nakon Anšlusa, Flege je izgubila svoje najvažnije mušterije kojima je šila odeću i bila prinuđena da zatvori salon, posle čega je radila u svom domu.

U međuvremenu, Emili se kretala u visokim bečkim krugovima, češće boemskim nego onim uglađenim. Tu je često provodila vreme sa slikarom Gustavom Klimtom i bili su nerazdvojni, zbog čega se često kaže da mu je bila životna saputnica iako nema mnogo dokaza o njihovoj neplatonskoj ljubavi.

 

Ipak, nisu se upoznali u nekom bistrou, već njihova priča počinje mnogo ranije.

Helena, jedna od Emilinih sestara, udala se za Ernesta, Klimtovog brata, a nakon Ernestove smrti Gustav je bio postavljen za Heleninog staratelja. Emili je tada imala 18 godina i Klimt je bio čest gost u domu njenih roditelja i provodio leta s porodicom Flege na jezeru Aterse, pa danas postoji mnogo fotografija koje svedoče o njihovom druženju.

Gustav Klim bio je poznat kao veliki ženskaroš, a nikada se nije ženio, pa je živeo sa svojom majkom do njene smrti, tri godine pre nego što je i sam preminuo. Ipak, imao je najmanje četrnaestoro dece.

 

Često se Emili naziva Klimtovom muzom i ženom koja je inspirisala veliki broj njegovih dela. Čuven je njegov Portret Emili Flege iz 1902. godine, koji je prva slika na kojoj je žena prikazana kao ikona ukrašena draguljima, pozlaćena lepotica čiji ukrasni detalji predstavljaju metaforički pojas čednosti.

Budući da je delo bilo tako radikalno, porodica Flege je odbila da okači ovu sliku u svom domu, te ju je 1908. preuzeo grad Beč.

Veruje se da je Klimt skicirao i neke od haljina za Emilin salon, što su sestre Flege često odbacivale i insistirale na tome da one rade same.

Navodno je slikar odbijao da se oženi mladom Bečlijkom jer je želeo da uživa u životu neženje, ali mu je ona ostala verna celog života i nikada se nije udala.

 

Klimt je preminuo 11. januara 1918. godine posle moždanog udara, a navodno su njegove poslednje reči bile:

– Mora da dođe Emili.

Ona je kasnije nasledila i polovinu Klimtovog imetka, dok je druga polovina pripala njegovoj porodici.

Nakon njegove smrti i posle pripajanja Austrije Nemačkoj, ona je pažljivo održavala "Klimtovu sobu", u kojoj su stajali njegov štafelaj, masivni orman, kolekcija ukrasnih haljina, kaftanski ogrtači i više stotina skica. Vrata te sobe uvek su bila zaključana.