"Postoje dva tipa žena – BOGINJE i OTIRAČI": Pikaso je LOMIO svoje najveće ljubavi, a samo jedna je danas među živima

Muze Pabla Pikasa zauvek će biti upamćene zahvaljujući portretima koje je naslikao u danima njihove najveće ljubavi, ali cena koju su platile zbog toga što su volele "briljantnog tiranina" bila je previsoka

Pablo Pikaso, jedan od umetnika koji su obeležili 20. vek, bio je čovek o čijem se radu mnogo polemisalo i za života i nakon što je napustio ovaj svet. Kada je u pitanju njegov odnos prema ženama, podeljenosti je možda više. Za neke nema dileme da li je on bio tlačitelj žena i otvoreno mizogin muškarac, dok drugi veruju da je Pikaso bio ljubitelj žena u večitoj potrazi za savršenom muzom. On ih je zavodio uz prasak, slikao njihove portrete strastveno, a i ostavljao ih je jednako burno.

Njegova unuka Marina Pikaso možda je najpreciznije opisala kakav je odnos prema ženama imao slikar.

– Izlagao ih je svojoj animalnoj seksualnosti, ukrotio bi ih, opčinio, progutao bi ih i onda ih tako skrhane prenosio na svoja platna. Izvlačio je njihovu esenciju i kad više ništa ne bi ostalo u njima – rešio bi ih se – rekla je ona.

 

Marinin otac je Paulo Pikaso, umetnikovo prvo dete, koje je dobio s ruskom balerinom Olgom Hohlovom.

 

 

Pikaso i lepa Ruskinja venčali su se uoči Ruske revolucije 1917. godine i zvanično ostali venčani sve do njene smrti 1955. godine. Međutim, za sve to vreme, on je bio s mnogim drugim ženama, dok je Olga patila, pisala mu pisma, pretila njegovim ljubavnicama, proganjala i živela u očaju zbog izgubljene ljubavi. Hohlova osim sina nije imala ništa jer je balet napustila zbog braka s Pikasom, odbila da putuje na turneje i udaljava se od njega, a potom se povredila tako da je veći deo života provela u fotelji, zamišljena i usamljena.

 

Olgi je sve trebalo da bude jasno kada joj je Pikasova majka, tada za nju još uvek neznanka, rekla:

– Ti, jadna devojko, ne znaš u šta se upuštaš. Da sam ti prijateljica, rekla bih ti da se ni pod kojim uslovima ne udaješ za njega. Ja ne verujem da bilo koja žena može da bude srećna s mojim sinom – on je dostupan samo sebi, nikom drugom – rekla joj je Marija Pikaso i Lopez.

 

Da li je umetnikova majka zaista verovala u to ili samo nije želela da joj strankinja postane snaha, nije poznato, ali se pokazalo da su njene reči bile suva istina. Nikada Olga nije bila potpuno srećna s Pikasom, koji ju je varao i u čijim se delima sve ređe prepoznavala, a ostavio ju je slomivši je u potpunosti.

– Olga voli čaj, a ja kavijar i peciva, kobasice i pasulj – pričao je Pikaso opisujući svoj brak.

I zaista su bili različiti: Olga je njihov dom pretvorila u kutak koji je odisao rukom buržoazije, zbog čega su prijatelji ismevali slikara.

Negde oko desete godišnjice njihovog braka, Pikaso je pronašao novu muzu – tada četrdesetpetogodišnji umetnik zavoleo je Mari-Terezu Valter, sedamnaestogodišnjakinju koju je upotnao u robnoj kući u Parizu. Video ju je u čuvenoj Galeries Lafayette kada joj je pričao i otvoreno rekao:

– Imaš interesantno lice. Voleo bih da naslikam tvoj portret. Imam osećaj da ćemo zajedno napraviti sjajne stvari. Ja sam Pikaso.

 

Mari-Tereza nije imala predstavu kakvu težinu nosi ovo ime, ali je pristala da se zbliži s umetnikom. Na početku je njihova ljubav bila tajna, kao i činjenica da je ona nova Pikasova muza, pa je tako upravo njen lik skriven na slici mrtve prirode Grande Nature morte au guéridon.

 

Isprva je vodio paralelni život: čas bi bio suprug lepe i tužne Olge Hohlove, a čas ljubavnik mlade Mari-Tereze, zbog koje je iznajmio stan u Parizu.

 

 

Spekulisalo se da je njegova supruga godinama znala šta joj se dešava iza leđa, a čim je bila sigurna 1929. godine sa sinom Paulom napustila je njihov zajednički dom. Posle dužeg sudskog spora, dogovorili su se da se ne razvedu zvanično, ali su živote nastavili odvojeno.

 

Mari-Tereza je potom zatrudnela 1934. godine i na svet donela ćerku Maju. Kao i u slučaju braka s Olgom, kod Pikasa je interesovanje počelo da opada, a uskoro je sreo novu veliku ljubav i novu muzu – Doru Mar.

 

Slavna francuska slikarka, fotografkinja i pesnikinja bila je ćerka hrvatskog arhitekte Josipa Markovića i Lujze Isevoazan i u Pikasov život je ušla 1936. godine na terasi kafea Les Deux Magots. Bila je prelepa i izvrsno je govorila španski, a to je već bilo dovoljno da slikar bude očaran.

 

Navodno Pikaso nije lako okrenuo leđa Mari, koja je Dori bila sušta suprotnost, pa su se dve žene često borile za njegovu naklonost, a on je u tome uživao. Ljubav s fotografkinjom trajala je devet godina, a ona ga je često fotografisala dok je radio, zahvaljujući čemu je danas sačuvano mnogo dragocenih trenutaka iz njegovog atelja.

Međutim, Pikaso ne bi bio Pikaso da uskoro u sve nije ušla i treća žena – slikarka Fransoaz Žilo. Kada je slikar imao 61 godinu, a ona svega 21, upoznali su se u jednom restoranu 1943. godine. Ona mu se potpuno predala, a on se navodno ljutio.

 

– Kako očekuješ da te zavodim u ovim uslovima? Ovo ne dolazi u obzir ako nemaš nameru da se odupireš. Moraću da razmislim – navodno joj je rekao.

Tri godine kasnije, uselila se u njegov dom, a Dora Mar bila je skrhana što je umetnik tako olako zamenjuje mlađom ženom. Doživela je nervni slom, a Pikaso je svoj odnos prema ženama u razgovoru s novom ljubavnicom opisao vrlo brutalno.

 

– Za mene postoje samo dva tipa žena – boginje i otirači – jednostavno je objasnio.

 

Ne verujući da bi i sama jednog dana mogla da postane ovaj drugi tip, Žiloova je celu sebe dala njihovoj ljubavi, a kasnije je priznala da nije imala previše poverenja u njega.

– Kasnije mi je prebacivao da mu nisam verovala. Možda je bio u pravu, ali bilo bi teško verovati mu kad sam na pozornicu stupila s još tri glumice – priznala je Fransoaz.

Posle decenije ljubavi, ona je rešila da ostavi Pikasa, s kojim je dobila ćerku Palomu i sina Kloda.

Ogorčeni Pikaso joj je rekao da bez njega nikad neće biti srećna, ali ni uspešna u životu. Kako je i sama bila slikarka, on je imao način da ostvari svoje pretnje: sabotirao je njenu umetničku karijeru, zabranjivao galeristima da kupuju njena platna.

 

U Fransoazinim memoarima "Život s Pikasom" saznali smo mnogo toga o njegovom životu, a on je, u strahu šta će svet čudi, dao sve od sebe da onemogući objavljivanje knjige. To mu nije pošlo za rukom, pa je Žilo svetu prikazala slikara kao tiranina, briljantnog, ali tiranina, a on je bio ljut toliko da više nije posećivao njihovu decu.

Pikaso se ponovo oženio sa 72 godine, kada je zavoleo Žaklinu Rok, tada devojku od 26 godina. Venčali su se 1961. godine, a ona je uz umetnika ostala sve do njegove smrti.

 

 

Poznato je da je delu Piksove porodice – Paulovom sinu Pablitu i deci Fransoaz Žilo – zabranila da prisustvuju njegovoj sahrani, a potom je s umetnikovom decom vodila pravnu bitku oko nasledstva. Kako je Pablito tri meseca kasnije umro nakon što je popio bocu izbeljivača, mnogi veruju da ga je upravo ova odluka potresla toliko da je rešio sebi da oduzme život.

 

Olga Hohlova preminula je u Kanu nakon bitke s rakom 1955. godine, Mari-Tereza je izvršila samoubistvo 1977, dok je Žaklina Rok sebi oduzela život 1986. Od najvećih Pikasovih muza, jedina živta danas je Fransoaz Žilo – jedina koja je sama okrenula leđa.