Veliku snagu daju mu i njegovo dvoje mališana, ćerka Lana (10) i sin Vukašin (8), koji se kao pravi vojnici već šest godina bore s dijabetesom. Dok privatno ide mirnim putem porodične harmonije, Dejan smatra da je konačno došlo vreme da promeni poslovno okruženje koje ga se zasitilo i ovog puta sasvim je spreman da se pokaže u potpuno drugačijem svetlu.
U čemu najviše uživate?
- Obožavam da uređujem travnatu površinu i uvek se trudim da dvorište bude sređeno. Na taj način punim baterije i nikom ne dozvoljavam da mi pomaže. Imam i nekoliko stabala voća o kojim se brinem i redovno ih orezujem.
Deki Pantelić o bolesti svoje dece: Možda je to bio okidač ovog mog problema
Vodite li računa o ishrani?
- Volim sve da probam i zaista sve jedem, ali u umerenim količinama. Ne pridržavam se nikakvog određenog načina ishrane, samo slušam svoj organizam, pratim ga i pokušavam da ga zadovoljim.
Pomažete li supruzi u kućnim poslovima?
- U poslednje vreme ne, jer sam stalno na putu. Ali kada imam vremena, rado spremim klopu, operem prozore, posuđe ili usisam. Nemam problem s tim i ne delim kućne poslove na muške i ženske.
Osim u vikendici, na koji još način provodite vreme s najmilijima?
- Najčešće je to neki sport, bez obzira na to da li smo na planini, moru ili reci, s loptom ili bez nje, svejedno je. I ponosan sam što moja supruga i deca uživaju u tome. Moj sin ima skoro devet godina i već odlično igra fudbal, fantastično skija, dok ćerka ide u školu košarke Marine Maljković.
Postoji li neko ograničenje u fizičkoj aktivnosti, s obzirom na bolest koju ste pobedili?
Nastavak pročitajte na sledećoj strani