- Nakon mnogo godina odricanja od nekih sportova, sada sam počeo malo da igram fudbal s drugarima. Takođe i skijam, evo već drugu sezonu vrlo uspešno. Ali moja vikendica je mesto gde se najviše trošim i ujedno uživam. Zaista ne postoji nikakav vid ograničenja, najbitnije je da se ne zamaram preterano.
Kako se sada osećate?
- Posle dužeg vremena dobro se osećam.
Izjavili ste da ćete tek pet godina posle operacije moći da odahnete jer ćete tada biti potpuno sigurni da se bolest neće vratiti.
- Teško je opustiti se i nastaviti gde si stao posle problema kroz koji sam ja prošao. Mogu da kažem da sam ja ipak uspeo u tome, međutim život je jedna EKG amplituda koja ide čas gore čas dole, pusti vas da se uljuljkate, a onda vas opomene da od toga nema ništa.
Priča kakve nema ni na filmu: Deki Pantelić krenuo u Nemačku na lečenje, a doživeo sudbinski susret
Svestan sam da ću do kraja života ići na kontrole i dosađivati mojim lekarima na konstantnim pregledima, ali to je moj život i nije mi problem.
Kažu da ljudi koji se nađu u situaciji u kojoj ste vi bili, prvo pomisle na svoju decu. Koje su bile vaše prve misli?
- Najteže mi je padalo razmišljanje o tome kako možda neću dočekati da odvedem ćerku pred oltar ili neću imati vremena da sina naučim da igra fudbal. Međutim, najbitnije je da vas porodica ne doživljava kao bolesnika i da vas ne žali, u suprotnom od ozdravljenja nema ništa.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani
