Story: Večita je dilema da li muškarce privlače ili odbijaju jake žene, kakvo je vaše iskustvo u vezi s tim? Jeste li vi ona mala što smenjuje državne funkcionere?
- Postoji teza da se muškarci plaše jakih žena, ali ja to uopšte ne želim da prihvatim zato što ne verujem da su oni kukavice. Ima hrabrih, svakako, a kad se nekom dopadnem, njega više nema šta da zaustavi. Slušala sam raznorazne priče na tu temu, ali muškarac koji bi ustuknuo pred tim kakva sam ja na televiziji, oštra ili ofanzivna, zaista mi ne treba. Onaj ko želi da me upozna – upoznaće me i videće kakva sam. Neće se rukovoditi samo onim što vidi na televiziji koja je, zapravo, iluzija.
Story: Privlači li vas u novinarskom poslu još nešto osim političkih tema?
- Radim na televiziji koja je prevashodno informativna. Jutarnji program na N1 je, u poređenju sa drugim programima ovog tipa, mnogo više baziran na vestima. Meni to odgovara. Volim da se bavim političkim temama i one me najviše zanimaju. Pored politike, zanimaju me i neke druge društvene teme, na primer one iz sveta medicine. Studirala sam to šest godina, možda i malo više, pa ume da mi bude interesantno. Ali, politika je na prvom mestu.
Story: A šta vas tu toliko privlači?
- Privlači me sve što utiče na moj život, a na život svih nas u Srbiji presudno utiče politika. Nije kao da živimo u Švajcarskoj i nemamo pojma ko su ti ljudi, ko je predsednik, premijer, ministar ovoga ili onoga. Onda bih bila potpuno okrenuta nekim drugim stvarima. Ovde se sve vrti oko politike, a ja volim da se bavim onim što je važno. Ako već izdvajamo za porez od kog su plaćeni ti ljudi, hoću da se vidi za šta smo dali novac.
Minja Miletić: Spremna sam da budem majka
Story: Osećate li se kao da imate moć da menjate stvari koje ne valjaju?
- Možda ne da menjam, ali da ukažem, to svakako, kao i da otvorim neka pitanja. Vidim da je naša televizija jedan veoma uticajan medij i da u vezi s tim raste i ta mogućnost da se ukaže na neke stvari. Ne bih volela da se izgubi ta uloga medija. Nismo mi diktafoni ili prenosioci vesti koje neko drugi plasira.
Story: Osim onog što radite pred kamerama, obavljate još jednu važnu pedagošku funkciju: tetka ste ženskom detetu. Čemu učite sestričinu Unu?
- Još je ne učim onome čemu ću je učiti. Mala je, ima tri godine i sada se samo igramo. U poslednje vreme stalno me pita: Tetka, hoćeš li doći da se igramo? Naravno, ne mogu da je odbijem. I dalje smo u toj fazi, ali jedva čekam da počnem da je edukujem. Mislim da počnem od onih najosnovnijih stvari koje zanimaju devojčice, a to su lutkice i krpice, oblačenje, a onda na red dolaze simpatije, ponašanje, izgled, obrazovanje... I sad učimo koliko je to važno. Ona sa tri godine zna da broji do četrdeset. Čitam joj bajke, ali ne previše, da ne pomisli kako je i život takav. Vreme provedeno s njom zaista je sjajno. Ali, ima tu još jedna stvar na koju mi je sestra ukazala. Pošto ne volim da dajem svoje stvari, torbe, odeću, obuću i slično, sad je izvesno da će se to jednog dana promeniti. Eto, a uvek sam razmišljala o tome da ću sigurno dobiti sina, pa neću morati da mu dajem svoje stvari.
Story: Šta vam je bilo najteže na studijama medicine, a šta u novinarskom poslu?
- Na studijama svaki ispit bio je zaista težak, ali najgore mi je bilo polaganje fizike i biohemije odmah po upisivanju na fakultet. Mislim da ću to pamtiti do kraja života. U gimnaziji sam bila društveni smer i uvek bežala od te matematike, fizike i hemije. Rekla bih da su se ti predmeti sada čak i promenili, više ne postoje u tom obliku, što je dobro. E, to mi je baš bilo teško. Ali, čitav taj fakultet je red, rad i disciplina. Sve može, ali diploma mora. Bilo je momenata kad me je mrzelo da učim, junski je rok, divno je vreme i ja bih želela da izađem i šetam, a ne mogu. Ipak, kad se to sve završi, čovek pamti samo lepe stvari. Iz ove perspektive, to mi izgleda slatko i benigno. A sad ispada da mi je u ovom poslu najteže da ubedim neke goste da dođu u emisiju. Jedan mi je upravo otkazao pred ovaj naš intervju. Ne znam čega bi mogli da se plaše. Ljudima deluje kao da je lako uređivati Jutarnji program, ali čim završimo emitovanje, počinje kolegijum gde ugovaramo goste i teme za sutra.
Story: Jednom ste rekli kako biste najviše voleli da budete domaćin duela Putin–Obama, koga biste ugostili a da nema veze s politikom?
- Novaka Đokovića!
Story: Ako se za deset godina umorite od ovog posla, šta biste mogli da radite?
- Ne možete se umoriti od ovog posla. Svaki dan je novi izazov i nikad nije dosadno. Samo se nadam da ću za deset godina imati neki svoj politički tok-šou koji će se emitovati jednom nedeljno. I, naravno, da ću se uz to baviti sopstvenom porodicom.
