Nemilosrdno razbijajući ukorenjenu predrasudu da velika pamet nikad ne hoda unaokolo na dugim izvajanim nogama, televizijska novinarka Minja Miletić (35) već neko vreme u svom Jutarnjem programu uspešno postrojava moćna imena srpske politike.
Dobro obrazovana, informisana i pripremljena, kao advokati bez dlake na jeziku u popularnim serijama, ona s osmehom postavlja pitanja koja bi malo ko smeo. Uz to, toliko insistira na odgovorima da je prošle sedmice sagovorniku čak odbila da da čašu vode dok se stvar ne razjasni. Pošto je dao traženi odgovor, dobio je vodu, ali i otkaz. Nekoliko dana nakon gostovanja, pozvao ju je telefonom i javio da više nije na toj funkciji. Baš mi je žao, nadam se da nije zbog mene, rekla mu je.
Njen pristup poslu postao je inspiracija za kolege koje su počele da zbijaju šale povodom imidža koji je izgradila u javnosti. Na primer, ukoliko neko nije dobar, oni idu okolo i, poput nekadašnjih rimskih imperatora koji su svoje neprijatelje slali u arenu s lavovima, viču: Bacite ga Minjama! Njene rečenice lepe ispod slike surovog spartanskog kralja Leonide, a na fotografiji s likom ove hrabre novinarke ispisuju: This is Sparta!
Od Amazonke pred kamerama očekivalo bi se da je i privatno, u najmanju ruku, oštra i neumoljiva. Međutim, Minja je vedra žena koja ne skida osmeh s lica, uživa u pričama iz frizerskih salona i obožava skupe krpice. Dobru šalu smatra neprocenjivom, čak i ako je na njen račun. Uz šoljicu kapućina sa kolegama novinarima popričala bi o svemu, osim o svojim bivšim ljubavima.
Story: Završili ste medicinu, ali za razliku od Nade Macure koja uvek preporučuje dosta tečnosti, vi ne date vodu, kakav ste vi to lekar?
- N1 televizija je dobar domaćin, uvek lepo dočekujemo svoje goste i svaki od njih pre nego što uđe u studio dobije vodu i kafu. U slučaju Miše Vacića to se nije desilo, ali u tom trenutku mi nije delovalo da će moj gost dehidrirati, pa sam insistirala na tome da završimo taj deo razgovora i da onda dobije vodu. Međutim, takve stvari desile su se nekoliko puta. Na primer, kad je Milutin Mrkonjić gostovao u prelistavanju štampe, a to ume da potraje dobrih pola sata, i on se požalio: Dajte, bre, ljudi, šta je ovo? Hoću neku kafu i vodu, ovo traje. I dobio je kafu i vodu. To je dobio i gospodin Vacić, vidi se na snimku. Nije ostao bez vode.
Story: Iako ste imali sasvim druge planove u životu, našli ste se u žiži interesovanja kao televizijska novinarka, kako je do toga došlo
- Moj život je stvarno čudan. Kao klinka uvek sam recitovala, pevala, tata me je snimao kamerom... Majka je prepoznala talenat u meni i još u dečjem uzrastu išla sam kod Bate Miladinovića na dikcijske vežbe, potom na Radio Beograd kod Mike Aleksića. Posle trećeg razreda gimnazije pokušala sam da upišem glumu na Akademiji i uđem na klasu profesora Vlade Jevtovića, ali onda sam shvatila da uopšte nisam za to, nisam toliko slobodna da bih se time bavila. Ali, eto, moj prvi angažman bio je na Trećem kanalu, to je bilo nešto veoma kratko, a potom i na Yu info kanalu. Bili su im potrebni ljudi koji će raditi na televiziji i dopalo im se što imam odličnu dikciju. Ipak, verovala sam da mi je to, onako, usputni, honorarni posao, mogućnost da zaradim za džeparac. Nisam verovala da će to biti moj životni poziv, ali uvek mi se više vrata otvaralo u medijskom svetu nego u medicini. Kad sam diplomirala, nisam mogla da nađem posao kao lekar opšte prakse, što je potrebno da bi se upisala specijalizacija. Prekretnica koja me je okrenula ka televizji desila se kada me je direktor Yu info kanala, sada pokojni Zoran Predić, pozvao da radim, a kad je prelazio na televiziju Politika, poveo je sa sobom dvadesetak ljudi, među kojima sam bila i ja. Radila sam i na Foksu, pa na TV Pink, a onda sam došla na N1. Kad sam nakon studija razmišljala čime zapravo hoću da se bavim u životu, odlučila sam da to bude novinarstvo. Po obrazovanju sam lekar, a po zanimanju novinar.
Nastavak na sledećoj strani...
Story: Obrazovani ste, uspešni, odlično izgledate, morate li da budete još i hrabri?
- Samo radim svoj posao. Za svaki intervju pripremam se kao da mi je prvi i postavljam pitanja za koja smatram da interesuju svakog građanina. I, eto, uvek insistiram na odgovorima. Možda je to samo sada malo više skrenulo pažnju javnosti. Sagovornika morate pažljivo da slušate da bi znali šta treba da ga pitate i da ponavljate pitanje dok ne odgovori. Nakon tog intervjua, meni je odmah u studio ušao drugi gost i tek kad se završio Jutarnji program, pitala sam ekipu: Hej, ljudi, kako je bilo? Uopšte nisam imala neki osećaj, ali oni su rekli da je bilo super. Uvek pitam kolege, pogotovu ljude iza kamera, jer oni sve pomno slušaju i njihov sud izuzetno mi je važan. Čini mi se da su objektivni.
Story: Da li vam se i inače dešava da kad želite nešto da razjasnite sa muškarcem, on traži čašu vode?
- Morate da razlikujete privatno od profesionalnog, a ako bi suvoparno koristili analogiju, to valjda znači da sa mnom mora da bude neko ko je još hrabriji od mene.
Story: Pošto ste diplomirali medicinu, niste nastavili s tim poslom, ali sigurno ste imali ideju šta biste voleli da specijalizirate?
- Volela sam ginekologiju i maštala da ću to raditi jednog dana. Međutim, život me je odveo u potpuno drugom pravcu. Zapravo, dok sam studirala, već sam radila na televiziji. Petnaest godina sam u ovom poslu i nekako sve ide po redu. Takva sam bila u gimnaziji i na fakultetu, učila sam, radila i ništa mi se nije desilo preko noći. Promenila sam razne televizijske kuće, prvo sam čitala vesti, potom radila kao novinar, pa tek onda postala urednik. Sve nekako ide svojim tokom.
Vanvremenski stil kao koncept: 10 modnih zapovesti Minja Miletić
Story: Ipak, uprkos sistematičnosti i tome što sve ide svojim tokom, u okruženju u kom je mahom ultimativni ženski cilj udaja, vi ste sami?
- Ko kaže da sam singl, pod broj jedan?
Story: Prema raspoloživim informacijama, niste udati.
- Izgleda da se u Srbiji veza priznaje jedino ako se udaš. Možda prvo treba da uspem u karijeri, pa da se onda ostvarim na drugim životnim poljima, kao supruga i majka, prvenstveno ovo drugo. To mi je važno i tako nešto zaista želim.
Story: Pričali ste da vam je majčinski instinkt proradio najpre zahvaljujući sestričini Uni, ali zar ne bi trebalo da to u vama probudi neki muškarac, ako već sve kod vas ide po redu?
- Pa, dobro, naravno da će me čovek s kojim ću imati dete prevashodno interesovati kao osoba za ceo život, ali drugačije razmišljate kad postanete zreliji. Ne gledam na stvari sada isto kao pre pet ili deset godina. Uostalom, to za majčinski instinkt rekla sam pošto mi je postavljeno pitanje da li želim da se ostvarim kao majka. I naprosto sam na njega odgovorila.
Story: Hrabrost i neumoljivost koju profesionalno pokazujete, lepo se slikaju pred kamerama, a koliko su upotrebljive u privatnom životu?
- Privatno sam vrlo emotivna i popustljiva, posebno prema onima koji umeju da mi pronađu žicu. Ko zna – zna. Taj stav koji imam pred kamerama ne nosim kući. To je dobro za posao, ali potpuno sam drugačija u svom domu. Emotivac sam, Rak u horoskopu, podznak Škorpija, sva sam satkana od emocija.
Nastavak na sledećoj strani...
Story: Večita je dilema da li muškarce privlače ili odbijaju jake žene, kakvo je vaše iskustvo u vezi s tim? Jeste li vi ona mala što smenjuje državne funkcionere?
- Postoji teza da se muškarci plaše jakih žena, ali ja to uopšte ne želim da prihvatim zato što ne verujem da su oni kukavice. Ima hrabrih, svakako, a kad se nekom dopadnem, njega više nema šta da zaustavi. Slušala sam raznorazne priče na tu temu, ali muškarac koji bi ustuknuo pred tim kakva sam ja na televiziji, oštra ili ofanzivna, zaista mi ne treba. Onaj ko želi da me upozna – upoznaće me i videće kakva sam. Neće se rukovoditi samo onim što vidi na televiziji koja je, zapravo, iluzija.
Story: Privlači li vas u novinarskom poslu još nešto osim političkih tema?
- Radim na televiziji koja je prevashodno informativna. Jutarnji program na N1 je, u poređenju sa drugim programima ovog tipa, mnogo više baziran na vestima. Meni to odgovara. Volim da se bavim političkim temama i one me najviše zanimaju. Pored politike, zanimaju me i neke druge društvene teme, na primer one iz sveta medicine. Studirala sam to šest godina, možda i malo više, pa ume da mi bude interesantno. Ali, politika je na prvom mestu.
Story: A šta vas tu toliko privlači?
- Privlači me sve što utiče na moj život, a na život svih nas u Srbiji presudno utiče politika. Nije kao da živimo u Švajcarskoj i nemamo pojma ko su ti ljudi, ko je predsednik, premijer, ministar ovoga ili onoga. Onda bih bila potpuno okrenuta nekim drugim stvarima. Ovde se sve vrti oko politike, a ja volim da se bavim onim što je važno. Ako već izdvajamo za porez od kog su plaćeni ti ljudi, hoću da se vidi za šta smo dali novac.
Minja Miletić: Spremna sam da budem majka
Story: Osećate li se kao da imate moć da menjate stvari koje ne valjaju?
- Možda ne da menjam, ali da ukažem, to svakako, kao i da otvorim neka pitanja. Vidim da je naša televizija jedan veoma uticajan medij i da u vezi s tim raste i ta mogućnost da se ukaže na neke stvari. Ne bih volela da se izgubi ta uloga medija. Nismo mi diktafoni ili prenosioci vesti koje neko drugi plasira.
Story: Osim onog što radite pred kamerama, obavljate još jednu važnu pedagošku funkciju: tetka ste ženskom detetu. Čemu učite sestričinu Unu?
- Još je ne učim onome čemu ću je učiti. Mala je, ima tri godine i sada se samo igramo. U poslednje vreme stalno me pita: Tetka, hoćeš li doći da se igramo? Naravno, ne mogu da je odbijem. I dalje smo u toj fazi, ali jedva čekam da počnem da je edukujem. Mislim da počnem od onih najosnovnijih stvari koje zanimaju devojčice, a to su lutkice i krpice, oblačenje, a onda na red dolaze simpatije, ponašanje, izgled, obrazovanje... I sad učimo koliko je to važno. Ona sa tri godine zna da broji do četrdeset. Čitam joj bajke, ali ne previše, da ne pomisli kako je i život takav. Vreme provedeno s njom zaista je sjajno. Ali, ima tu još jedna stvar na koju mi je sestra ukazala. Pošto ne volim da dajem svoje stvari, torbe, odeću, obuću i slično, sad je izvesno da će se to jednog dana promeniti. Eto, a uvek sam razmišljala o tome da ću sigurno dobiti sina, pa neću morati da mu dajem svoje stvari.
Story: Šta vam je bilo najteže na studijama medicine, a šta u novinarskom poslu?
- Na studijama svaki ispit bio je zaista težak, ali najgore mi je bilo polaganje fizike i biohemije odmah po upisivanju na fakultet. Mislim da ću to pamtiti do kraja života. U gimnaziji sam bila društveni smer i uvek bežala od te matematike, fizike i hemije. Rekla bih da su se ti predmeti sada čak i promenili, više ne postoje u tom obliku, što je dobro. E, to mi je baš bilo teško. Ali, čitav taj fakultet je red, rad i disciplina. Sve može, ali diploma mora. Bilo je momenata kad me je mrzelo da učim, junski je rok, divno je vreme i ja bih želela da izađem i šetam, a ne mogu. Ipak, kad se to sve završi, čovek pamti samo lepe stvari. Iz ove perspektive, to mi izgleda slatko i benigno. A sad ispada da mi je u ovom poslu najteže da ubedim neke goste da dođu u emisiju. Jedan mi je upravo otkazao pred ovaj naš intervju. Ne znam čega bi mogli da se plaše. Ljudima deluje kao da je lako uređivati Jutarnji program, ali čim završimo emitovanje, počinje kolegijum gde ugovaramo goste i teme za sutra.
Story: Jednom ste rekli kako biste najviše voleli da budete domaćin duela Putin–Obama, koga biste ugostili a da nema veze s politikom?
- Novaka Đokovića!
Story: Ako se za deset godina umorite od ovog posla, šta biste mogli da radite?
- Ne možete se umoriti od ovog posla. Svaki dan je novi izazov i nikad nije dosadno. Samo se nadam da ću za deset godina imati neki svoj politički tok-šou koji će se emitovati jednom nedeljno. I, naravno, da ću se uz to baviti sopstvenom porodicom.
