S: Sećate li se tačno kad ste prvi put poželeli da ponovo stanete pred pozorišnu publiku?
Ne mogu tačno da definišem taj trenutak. Moguće je da je to čak bilo dok sam gledala neku predstavu i počela da se pitam kako bih ja rešila nešto na sceni. Ali nije me to dugo držalo. Vrlo sam prilagodljiva osoba i kad se odredim u jednom smeru, vozim tako.
Moja odluka da odem bila je potpuno čista i nisam imala dilemu, niti sam mislila da će mi gluma nedostajati. U stvari, ima i toga što sam htela sebi da dokažem da nisam zavisna od glume, bez obzira na to što je volim i što sam joj posvetila ceo život. I na to sam vrlo ponosna."
S: Kad ste sleteli avionom u Beograd, po čemu ste znali da ste kod kuće?
Znala sam to mnogo pre nego što sam poletela. I moj suprug veoma se radovao povratku."
S: Da li vam je povratak u ovaj grad probudio i neke teže uspomene? Vaš život bio je bogat uspesima i lepim trenucima, ali i teškim momentima, kao što su odlasci vaših životnih saputnika, Miloša Žutića i Ljubomira Draškića...
Naravno. Ali moram prvo da kažem da nas je i tokom mog odsustva odavde napustilo previše dragih ljudi. Bilo bi mi strašno i da sam bila ovde, ali čini mi se da mi je još strašnije što nisam. To je nekako pojačano. Kad dođem u Beograd, a tog čoveka više nema... Osobe koja je pečat ovoga grada, kao što je Dragan Nikolić. Ode i mladi Marinko Madžgalj, Milorad Mandić...
Kad nas je napustio Manda, čak sam bila ovde jer sam polomila nogu. Ali, nemam više vremena, nije ni meni mnogo ostalo od života i takva sam da to moram da racionalizujem u sebi. Da ovo što mi je ostalo kreiram na čvrstim i zdravim nogama. Možda je svaki taj bolni susret sa odlaskom bio i moje lično približavanje smrti i mentalna priprema da to nije tek tako. Svi se mi vrlo teško mirimo, ili uopšte ne mirimo, sa sopstvenim krajem."
Zbog njega joj je Finska bila dom godinama: Upoznajte supruga Cece Bojković (FOTO)
S: Ipak, izgledate življe od većine ljudi...
Nema to veze, sad i treba da sam živa. Nekako se ne dam, okrenuta sam životu, pa koliko traje nek traje. Ne znam, ima ljudi koji gaje patnju u sebi, kao što neki gaje mržnju ili tugu, ja to ne mogu."
S: Pomaže li takav pogled na život kad krenu sećanja na vaše nekadašnje velike ljubavi?
Kako da ne, naravno da pomažu. Sećam se uvek onoga što je lepo."
S: Bili ste izuzetno vezani i za kolegu Petra Kralja, kom je posvećena i izložba u Muzeju dramske umetnosti...
Da, on je bio divan. Umro je pred naš odlazak u Finsku. Kad sedim s njegovom suprugom i ćerkom, stalno ga pominjemo, kao da je tu s nama i onda se smejemo jer se setimo nekih situacija u kojima je njegov legendarni humor dolazio u prvi plan.
Družili smo se i izvan pozorišta. Kad sam ostala sama, išli smo zajedno na letovanje njegova žena, ćerka, on i ja. On je bio jedini muškarac, pa se stalno pravio da nešto nije dobro čuo ili razumeo. A u to vreme igrao je Doktora Šustera, i to maestralno, pa sam mu govorila: Pero, izađi više iz te uloge, nemoj da glumiš senilka."
S: Da li vam je neko priredio neku žurku dobrodošlice?
U više navrata, ali ja još uvek nisam to organizovala. Imala sam opravdanje što sam se raspakivala, nisam mogla da zovem goste u haos. I još se vadim na to. Ali zato sam išla po kućama. Imam divne drugarice. Tokom četiri i po godine, one su sve bile tamo kod nas, pa su nas ovde divno dočekale, serijski.
Naravno, po povratku odmah sam se bacila na pozorište, svako veče gledala sam neku predstavu, odmah sam išla u bioskop jer sam se plašila da ne prekinu da daju Ustav Republike Hrvatske. Sad su praznici prošli, pa ću navaliti dalje. A imam ponuda da radim, i pristala sam. Od 1. februara ponovo ću, posle 23 godine, stati na scenu Narodnog pozorišta u predstavi Ričard III. To me raduje, volim tu scenu.
A što je neverovatno, nikad nisam igrala Šekspira. Taj me je autor mimoišao. Kad sam bila mlada, nisam nešto čeznula ni za Ofelijom ni za Dezdemonom, nisu me zanimale te uloge. A posle, u onom periodu kad sam postala glumica srednjih godina, nije nešto ni bilo tih uloga. I evo, nikad nije kasno da bude prvi put. Kao kad sam sa pedeset godina prvi put igrala u Pužiću, pa sam rekla: Eto, debitujem sa 50 godina. Imam debi."
