- Nisam od žena koje se oslanjaju na nečiju pomoć. Ja nemam strpljenja ni savet da čujem do kraja. Kada je reč o suprugu, više je to uzajamno uvažavanje, u kome niko nikome ne ugrožava slobodu misli i kretanja. Moja energija ili privlači ili odbija ljude. Tu nema sredine, ali uvek je podjednaka nevolja kada tu energiju neko počne da ograničava ili guši. I verujem da niko od nas nema recept za uspešan brak, ni za sebe, a pogotovo ne za druge – kaže majka tinejdžerke Dore i osmogodišnje Zoi koja je krenula maminim stopama.
- Nisam od onih majki koje javno analiziraju svoj način vaspitanja, prepričavaju iskustva i daju recepte kao da su jedini roditelji na planeti – ističe Aja.
- Zapravo, ja nikada i ne govorim o svojoj deci, osim u krugu porodice. Smatram da je sve ostalo neukusno. Poštujući porodičnu tradiciju, sve sam uložila u naš mali svet i zajedničke avanture, u otkrivanje novih gradova i fantastičnih mesta... Želela sam da ih naučim da misle, primećuju i idu hrabro kroz život. Dora danas studira filmsku produkciju, a Zoi ide svakoga dana na balet. To još ne znači ništa, ali potvrđuje njihove želje, kao i njihovo nasleđe.
A kada je reč o porodičnom nasleđu, Aja ističe da je inat, ali pokretački, između ostalog, nešto što nosi u genima. Da nije toga, kaže, davno bi odustala od manifestacije koju je pokrenula pre 14 godina, a sada je među najprestižnijim svetskim događajima u oblasti umetničke igre.
- Srećni smo što u ovom nevremenu imamo sponzore i razumevanje institucija, kao i zbog toga što prodajemo ulaznice mesecima unapred – zadovoljno konstatuje Aja, a potom se osvrće i na drugu stranu medalje:
- Znam da ima onih koji teško opraštaju to što je festival privatan i uspešan. Mnogo je saplitanja, uvredljivih komentara, neverovatnog folklora, kao i nepotrebnih situacija i radnji koje bi zamorile i najžilaviji mehanizam. Da inat nije postao gorivo, verovatno bih odavno povukla ručnu. Što se jubilarnog, petnaestog festivala tiče, čekamo da dobro prođe ovaj sledeći, četrnaesti. Za mali jubilej, program je skoro poznat, ali ne i pozorišne sale koje će nam biti na raspolaganju. Govori se o zatvaranju Sava centra, a neka gradska pozorišta imaju ozbiljnih problema s tehničkom realizacijom predstava koje dolaze iz sveta. Jedino su izbori svakog proleća izvesni, sve ostalo je manje važno.
