Story: Popularnost ubije i najjače...
Začudi me kad neko kaže: Popularnost ste stekli... To se ne stiče. To đubre ti pripadne, pa umeš s tim ili ne umeš. Stiče se iskustvo, stiču se prijatelji, znanje... A kad se tako postavi stvar, isto je kao kad ti neko priđe, pogleda te i pita: Jesi dobro? Čim to uradi, ti već nisi dobro."
Story: Da li biste postigli toliko da niste morali da se borite, da ste rođeni sa svim uslovima koji su vam bili potrebni?
Individualci se rađaju u jednoobraznim sredinama, vojska je bila najbolji dokaz za to. S druge strane, društvene devijacije: narkomanija, kriminal, obest, sve to nastaje u zbrinutim slojevima društva, iz viška. Iz manjka idu potrebe. Eto, to moje selo u Andrijevici, osamnaest kilometara se ide do Komova, a ispod Komova ima još jedno selo koje se zove Košutić.
Tamo žive moji rođaci Cimbaljevići. Divni, predivni, skromni, bogobojažljivi, pošteni, čestiti ljudi. Vredni. Penjemo se jedne godine kod njih, jer auto mora da se parkira jedno kilometar i po ispod njihove kuće, pa se penje peške. Tri moja brata, četrnaest, dvanaest i osam godina, oru mazgom. Oni dole kažu mazga, da bi bila muško. Oru popreko u odnosu na kosinu: najstariji drži ralo, srednji vodi životinju, a najmlađi sedi na ralu da ga oteža, da dublje ore.
Izljubimo se s njima, uđemo u kuću, recimo da je bilo pola jedanaest pre podne. U pola dva, sunce upeklo i moj otac kaže svom bratu, ocu one trojice: 'De, života ti, zovi onu decu, upeče zvezda, izgiboše niz onu stranu. Veli striko Boško: Bogumi, Radonja, čim šjednu, odma' im nešto fali. Neka ih, neće im bit' ništa. I ta deca posle dođu na ručak, to su tako zrele, mirne i iskusne osobe, sa odgovornostima... "
Story: Jeste li i vi imali takve momente u odrastanju?
Leta kod babe shvatio sam kao dragocenost zato što se tamo odlazak na fudbal zaslužuje. Odlazak na Lim takođe se zaslužuje. To nije, kao, došao sam kod babe na raspust i sad ću da ćosam na Limu po ceo dan. Ne, sine, ima da se plasti, krava da se vodi u vr' sela gore kod vola.
Ljubomir Bandović: Sve manje sam romantičan
Sa dvanaest godina došao sam iz Vranja, rastao tamo na betonu, kakvom-takvom, ali ipak betonu, i sad odjednom neka krava s nekim rogovima koja vidi detelinu dole pored potoka i ode ona. Ako se vučeš s njom, ona te odvuče. Tek sam sa četrnaest provalio da radi na cim. Pustiš konopac, pa zategneš nazad."
Story: Nedavno se preko društvenih mreža pronela vest da je vaša supruga Tanja u drugom stanju, ali ta informacija ubrzo je povučena, šta se tu, zapravo, desilo?
Dete je i dalje naša želja, kao budući roditelji obradovali smo se činjenici, ali nismo se istraumirali kad se to okončalo. Dugo smo čekali, dugo se nadali i desilo se...
Story: Trudnoća se prekinula?
Nažalost jeste, Tanja i ja imamo po 40 godina, ali lekari kažu da i dalje postoje velike šanse da se ostvarimo kao roditelji. Na kraju krajeva, naš zdrav odnos prema tome kaže da ćemo u jednom određenom momentu, ukoliko Tanja ne ostane u drugom stanju, spasti neko dete koje nije imalo sreće da raste s roditeljima. Ne zbog neke plemenitosti, već da ostvarimo svoju potrebu i poklonimo nekom život kakav dolikuje. Nije porodica krv...
Story: Vaš život je ozbiljan pisac...
Divno je biti na sceni ili u kadru, jer oni su logični. Okolnosti su dogovorene. Sve su to duševne, verbalne, psihološke i fizičke koreografije, unapred dogovorene. Na sve što u to padne neplanirano reaguje se iz konteksta i opet se sve slije i vrati u kontekst. Život nema taj okvir, on je nepredvidiv.
