Story: Da niste pomalo nemarni u odnosu na sopstveni emotivni život?
- Dokle god drugi ne mare za njega, meni je odlično!
Katarina Radivojević: Stalno plaćam cenu nepristojnih ljudi
Story: Ali, kao da vas uopšte ne zanima šta će biti, već ako se nešto desi – desi se?
- Upravo tako: ako se desi, desi se. Ništa ne može na silu.
Story: Kad se pogledaju karijere naših umetnika koji su uspeli u Holivudu, reklo bi se da su, uprkos tome što su honorari u Americi mnogo veći, njihove ovdašnje uloge ipak neuporedivo bolje u odnosu na one najuspešnije koje su tamo ostvarili, zar vam se ne čini da je tako?
- Iskreno, izbegavam čak i da odem na kasting za te uloge koje mi glumci zovemo statiranje u kukuruzu. Imam velikih problema s agentima i često ih menjam upravo zbog toga što ne mogu da razumeju taj moj stav kog se držim od samog početka. Objašnjavam im da me ne ispunjava da igram levo smetalo u HBO seriji, neku lepoticu koja prolazi kroz kadar i neću zbog toga da idem na audiciju sa dvadeset prelepih manekenki. Kažem im: Ja danas ne idem na audiciju, to nije uloga kakvu želim. Koji je rezon da se namučim da dobijem neku rolu i onda ne budem zadovoljna? Zbog toga uglavnom idem na kastinge za ono što se kod njih zove recurring role, to su likovi koji se stalno pojavljuju u seriji, a nisu glavne uloge. Eto, još je nisam dobila, ali dešavalo mi se da prođem po dva ili tri kruga. Zato radim u pozorištu, gde sam igrala i glavnu ulogu.
Story: A što onda stalno menjate agente?
- Oni imaju taj pristup: To je veliki reditelj, uzmi prvo manju ulogu da te zapazi, pa te možda uzme za veću. U redu, razumem to, ne može neko da mi da ulogu kad nema pojma ko sam ja. Dođem i odradim audiciju od tri minuta i on ne zna šta sve mogu. Normalno je da za tako kratko vreme ne mogu da pokažem sve što sam pokazala ovde u brojnim filmovima i serijama. U tom smislu u pravu su kada traže da prihvatam te male izazove, da se nekome smeškam tokom snimanja, da se ludiram i budem duhovita, pa da me onda neko primeti i da mi veću ulogu. Postoji taj put, ne kažem da nije moguć, ali ja ne biram njega, već ovaj drugi. Zašto? Zato što mi se može.
Story: Pa šta ćete onda tamo?
- Nisam tamo samo zbog glume, volim taj način života. Odmaram se od ove jadne slave koju ovde imam, a od nje nemam ništa. Sve mi u Los Anđelesu prija. Nije sve u glumi, to radim od svoje jedanaeste godine i nisam je željna. Učim jezik, upoznajem nove ljude, osećam da širim svoje vidike i da sam kao osoba bogatija i bolja. Dakle, krajnji cilj nije samo dobiti ulogu u Americi, nego živeti tamo.
Story: Žalili ste se da vam stalno daju uloge stranaca zbog akcenta, jeste li to uspeli da popravite?
- Sada sam ovde bila četiri meseca i opet sve pokvarila. To stalno ide napred-nazad. Još uvek nisam ni blizu toga da u potpunosti očistim akcenat, možda sam samo blizu toga da kad govorim, ne mogu da zaključe da sam iz Istočne Evrope, pa mogu da igram i druge strankinje. Evo, poslednje što sam snimala bila je uloga Kubanke. Eto, Bog mi je dao takav izgled pa ne moram da igram samo žene iz Istočne Evrope, mogu da glumim likove u rasponu od Nemica do Latinoamerikanki.
Story: S kim se družite u Americi?
- I tamo imam društvo. Sestra mi se pre tri godine preselila sa mužem, a stekla sam i prijatelje. Neki su naši, ima i stranaca, Hrvata... Uglavnom, dovoljno ih je da se silno obradujem kad se vraćam U Los Anđeles.
Story: U odličnoj ste fizičkoj formi, kako je održavate?
- Radim kundalini jogu, to sam otkrila u Americi, pa sam nastavila ovde. To je duhovna joga i rade se duboke meditacije. Izuzetno mi prija, dosta sam se tu izbalansirala i vidim širu perspektivu svega. Ne nerviram se više zbog gluposti i ne dešava se da se oko nečega zaglavim. Vidim to na banalnom primeru: ovde kad izađem u grad, pošto ne vidim baš dobro, a ne nosim naočare, dešava mi se da ne prepoznam neke ljude, pa im se ne javim. Onda se oni silno naljute, ne shvataju da ih nisam prepoznala. Sada se svima prva javljam, jer neću da dopustim da mi to bude problem. Osim joge, idem i na ples. Opušta me, a radim i na koordinaciji i već igram sve vrste orijentalnog plesa. U Los Anđelesu otkrila sam sa svojom koreografkinjom Bojanom Aničić jednu stvar koja ovde nije postojala – tribal fusion dance.
