Story: Jednom prilikom pričali ste kako ste se prepustili bolesti. Kada ste odlučili da se ponovo borite za sebe?
- Kad su mi saopštili dijagnozu, rekla sam konzilijumu da sam sahranila celu moju porodicu, uključujući i moju ćerku od 24 godine, i kako ne želim da se lečim, a lekarka Vesna Plešinac odgovorila je da će me i te kako lečiti jer smrt moje porodice nema veze s tim. Vi ste bolesni, a mi smo lekari koji leče takve bolesnike. Rekla je to bez nežnosti, profesionalno i ja sam razumela da sam još živa i kako moram da se lečim jer sam pred Bogom odgovorna i za svoj život.
Story: Rano ste izgubili ćerku i supruga. Da li vreme umanjuje bol koju nosite zbog njihove smrti?
- Oni žive kroz mene, nisam ih zamenila ni sa kim, njih nema a nema ni mene bez njih. Pišem romane o njima, kad igram uloge, prisećam se kako bi oni to uradili, sve činim u njihovom ozračju, što znači da smrt ne može da umanji ljubav koju sam osećala prema njima, a ni vreme patnju zbog njihovog gubitka.
Story: Mislite li da bi vaš život bio drugačiji da ste ih imali uz sebe?
- Niko ne zna šta bi bilo kad bi bilo, oni su me napustili, a da nisu,
možda bismo se rastali u najvećim svađama kao mnogi drugi. Umrli su u najvećem jeku ljubavi koja ne može da nestane
samo zato što ih je Svevišnji pozvao k sebi. Sada ih trostruko
volim, i u svoje i u njihovo ime, a oni se ne opiru, dozvoljavaju mi
to kao da su na ovom svetu.
Story: Da li su se neki vaši životni stavovi promenili nakon gubitka najvoljenijih?
- Često se pitam da li sam ja to i bez njih, a odgovor je čas potvrdan čas odričan.
Story: Svojevremeno ste istakli da ste priželjkivali smrt. Da li je se sada plašite?
- Kako bih mogla da se plašim nečega što su moji najmiliji već doživeli? Ponekad mislim da strah od smrti potiče otuda što u
raju, gde nas je Svevišnji stvorio, nije bilo te pojave. Naše telo pamti to doba kad smrt nije postojala i zato je se ljudi plaše, jer ne znaju šta je ona.
Story: Kako vidite sebe u narednim godinama?
- Ako uskoro ne umrem, biću još starija. Starost dugo traje, što
duže živimo, duže smo stari.
Story: Po čemu biste želeli da vas jednog dana pamte?
- Svi još pamte kako smo Ras, Kruna i ja uvek išli utroje, kako smo bili pokretna slika, živi dokaz da ljubav postoji i traje do smrti, neka ostane na tome.
Story: Šta vi smatrate svojim najvećim kapitalom?
- Na planeti Zemlji sam život najveći je kapital. Dok sam živa, ja
sam kapitalista kojeg nikakvi zakoni korumpiranih poslanika ne mogu lišiti svog blaga. Njime raspolaže Bog i on će ga uzeti kad bude vreme. Do tada ja sam dužna da brinem o sebi i da budem čovek jer sam zbog toga stvorena.